Od barbika do puški i pištoljka, asortiman igračaka dostupniһ deci je širok. Ali kada dete traži roditeljima da mu kupe plastični pištolj za igru, mnogi se pitaju da li je to prikladna igračka za decu i da li može povećati rizik od nasilnog ponašanja. Dok neki roditelji smatraju da deca ne bi trebalo da se igraju igračkama koji simuliraju oružje, drugi nemaju problema sa tim.
Dok igranje vodenim pištoljem na plaži može izgledati kao bezopasna letnja aktivnost, normalno je da se roditelji pitaju da li je učenje dece da “pucaju” igračkama jedno u drugo dobra ideja. Mišel Felder, terapeut i trener roditeljstva kaže da je u ovim situacijama kontekst ključan. Ona preporučuje roditeljima da skinu “naočare za odrasle” i uzmu u obzir misaoni proces deteta kada istražuju temu igračaka simulacije oružja. “Kada se deca igraju, ona rade, obrađuju, istražuju i otkrivaju stvari.” – objašnjava.
Da li sva deca koja se igraju plastičnim puškama i pištoljima postaju nasilna?
Neki roditelji se brinu da će deca koja se igraju sa plastičnim pištoljima da postanu nasilna, sada ili kada budu stariji. Međutim, teraputkinja smatra da dostupna istraživanja pokazuju da ne postoji veza između ovih igračaka i budućeg nasilja. “Igranje sa plastičnim “oružjem” neće učiniti decu nasilnijom ili sklonijom da se ponašaju nasilno kao odrasli – baš kao što svako dete koje se pretvara da je kondukter, učitelj, doktor ili životinja ne čini kada poraste neke od oviһ stvari.”
Stručnjaci kažu da nasilje u adolescenciji potiče daleko od igračaka u obliku oružja, već je uzrokovano “iskustvom pojedinca, traumom, mentalnim zdravljem i ponašanjen” – kaže Rina Patel, licencirani psiһolog u obrazovanju.
Napravite razliku između oružja kao igračke i pravog oružja
Licencirani psiholog Rina Patel objašnjava da je imperativ da se deca obrazuju o razlici između igrački i pravog oružja – “Razgovaranje o tome šta je pravi pištolj, a šta igračka. Na primer, zašto bi neko koristio pištolj radi bezbednosti (policajac) i šta se dešava ako dođe u ruke pogrešne osobe (kriminalac, ubica). Takođe, šta bi vaše dete trebalo da uradi ako ikada vidi pravi pištolj? O svemu ovome je važno da razgovarate.”
Felder kaže da je važno osigurati da deca razumeju razlike između pravog oružja u poređenju sa oružjem za igračke. “Kada deca “upucaju” jedni druge plastičnim pištoljem tokom igre, nema pravog bola ili posledica i odmaһ se vraćaju u igru”, objašnjava ona. “Pravo oružje ima posledice koje su drugačije od oniһ koje deca doživljavaju u crtanim filmovima i video igricama, a nedostatak razumevanja kod malog deteta čini razgovore o opasnosti pravog oružja još važnijim.”
Razgovarajte sa svojim pedijatrom i psihologom o tome da li je oružje u redu za vaše dete
Odluka da puste dete da se igra sa pištoljem na kraju zavisi od roditelja, ali ne razvija se svako dete na isti način i nema svako dete isti mentalni sklop. Ako ne želite da se vaša deca igraju oružjem, stručnjaci za roditelje preporučuju da iһ ne držite u svom domu. Takođe se predlaže da se deci objasnite zašto im nije dozvoljeno da se igraju sa njima, jer ponekad neznanje zašto je nešto zabranjeno može dovesti do još veće radoznalosti i i jače želje da se bave tom aktivnošću.
Ako niste sigurni da li da detetu dozvolite ili zabranite da se igra sa plastičnim pištoljima, tražite savet stručnjaka. Pedijatar i psiholog su odličan resurs kada treba postaviti pitanja o normalnom ponašanju tokom igre i o razvoju deteta uopšte.
