Ljudi koji imaju veći koeficijent inteligencije bi trebalo da su najbolji u svemu što rade. To je stav društva i okoline, ali da li je baš tako i da li im je život lakši u odnosu na one sa prosečnim IQ odgovore su pokušali da daju stručnjaci.
Inteligentniji ljudi, usled očekivanja trpe veći pritisak društva i vrlo često ne mogu da govore o svojim slabostima. Iz tog razloga oni mnogo više razmišljaju nego što osećaju. Kako navodi Businessinsider, inteligentni ljudi, vrlo često, ne osećaju nikakvo olakšanje prilikom pokazivanja emocija. Oni emocije, uglavnom, iskazuju na verbalan način, dok oni manje inteligentni pokušavaju da ih iskažu fizičkim reakcija: udaranjem, trčanjem, vrištanjem, plakanjem, plesanjem ili skakanjem od sreće.
Stručnjaci još navode i da emocije inteligentnih ljudi ostaju u njima samima- zarobljene. Naučnici ne znaju da objasni kako su emocionalne i kognitivne sposobnosti povezane, ali su utvrdili da izuzetno inteligentni ljudi ne moraju da se oslanjaju na emocionalne veštine kako bi rešili neki problem.
Od inteligentnih ljudi se očekuje da su najbolji, te roditelji prvi prave grešku. Problemi počinju kada roditelji od svoje inteligentne dece previše očekuju. I zbog toga se fokusiraju na to šta će njihova deca u budućnosti da rade i čime da se bave. Ta fokusiranost “za budućnost” ne ostavlja prostora da se roditelji baziraju na ono što njihova deca zapravo jesu.
Portal navodi i da mnogi inteligentni ljudi imaju osećaj da mogu da urade mnogo, a da se minimalno trude. Međutim, visok IQ ne vodi uvek direkto do uspeha i upravo takav IQ može da postane problem ljudima. Naime, kada otkriju da ga imaju i da ne moraju da rade naporno kao ostali da bi uspeli, i tako nikad ne razviju dobru radnu etiku. Naučnici, još, tvrde da inteligentni ljudi maju osećaj da ne moraju naporno da rade da bi ostvarili ono što žele.
Inteligentni ljudi previše vremena troše na razmišljanje. Zajednička osobina svim inteligentnim ljudima je upravo to – uzalud potrošeno vreme na analiziranje. Oni, pokušavaju svemu da daju egzistencijalni smisao što dovodi do toga da se stalno nalaze u jednom začaranom krugu. Pokušavaju da pronađu odgovore na pitanja na koja niko da sada nije uspeo da odgovori i to može da bude nepotreban trud.
Naučnici su utvrdili da problem nastaje i kod donošenja odluka, jer inteligentni ljudi pokušavaju da analiziraju sve moguće posledice što na kraju može da dovede do toga da odluka ni ne bude doneta. Još jedna od osobina, koja može da oteža život inteligentnim ljudima je svesnost. Osobe sa visokim IQ su svesni da mnogo toga ne znaju, i koliko god se trudili, uvek će postojati nešto što neće znati. Takvo zapažanje ume da da bude frustrirajuće, jer čim se više uči, više je osoba svesna koliko još mora da nauči.
Preuzeto: edukacija.rs
