Kada su se pojavile, društvene mreže bile su pravo blago, neprikosnoveno sredstvo komunikacije sa brojnim prednostima. One su nam omogućile nov način komunikacije, brži, uz mogućnost da dopremo do većeg broja ljudi, da svoj proizvod kreiramo i prodamo tim istim ljudima, stvorile su neka nova zanimanja, pa samim tim obogatile tržište.
Pored ovih stvari, stvorili smo veliki broj virtuelnih prijatelja, a neki od njih su delili slična ili ista interesovanja sa nama, a mogli smo da bolje upoznamo preduzeće i potencijalnog vlasnika pre razgovora za posao.
Na kraju, ali nikako manje bitno, mogli smo da komuniciramo sa nama važnim ljudima bilo gde da se nalaze u svetu.
Njihova pojava uticala je i na medije, koji su sad na platformama običnih građana mogli da pronađu različite vesti, a negde usput su i sami građani postali svojevrsni kreatori vesti. Sve to nam je donelo veći broj informacija, ali i onih lažnih i neproverenih.
I, stvarno, svet je postao jedno veliko globalno selo.
Danas se retko kad odjavljujemo sa društvenih mreža i vrlo često su one mesto gde smo ulogovani kada se probudimo.
Koliko to utiče na naš svakodnevni i budući život?
Stručnjaci kažu da je zavisnost od društvenih mreža gotovo jednaka zavisnosti od cigareta ili alkohola. Pored toga što mogu da izazovu zavisnost, one utiču na koncentraciju i kreativnost. Neretko možete oko sebe da čujete kako se ljudi žale da nemaju strpljenja i koncentraciju da pročitaju jednu knjigu u kontinuitetu.
Da, to mogu da urade društvene mreže.
Šta možemo da preduzmemo?
Podaci istraživačke kompanije GlobalWebIndex pokazali su, a tiče se 2019. godine, kako korisnici Interneta širom sveta pola vremena provedu onlajn na računaru, a pola na mobilnom telefonu, preneo je Danas.
Dakle, postoji razlika da li smo i koliko onlajn na svojim mobilnim uređajima, ili smo na računarima. Neretko, ako smo za računarom, mi istovremeno obavljamo svoje poslovne obaveze, a na mobilnom surfujemo, tačnije provodimo slobodno vreme, “ubijamo dosadu”, ili smo tek tako onlajn, a ne radimo ništa.
Kako bismo smanjili vreme koje provodimo na mrežama, a kada nismo produktivni, zarad kvalitetnijeg slobodnog vremena i očuvanja zdravlja, prvo bismo mogli da ograničimo svoj dnevni ulaz. Šta to znači? Upravo da odredimo zbog čega smo nekoliko sati onlajn – da li je to posao, ili čista zabava.
Kako bismo se fokusirali na druge stvari, možemo i da isključimo notifikacije koje nam ne bi remetile pažnju i fokus.
Ako možete da birate, koristite više svoj računar i na kraju, možda se čini nemogućim, ali izaberite dan kada ćete biti potpuno van Interneta.
Kako bismo zaključili na pravi način, važno je podvući da je tehnološki napredak izuzetna stvar, samo je neophodno usmeriti je i znati distancirati se redovno i pod obavezno.
Preuzeto: http://edukacija.rs
