Kompanija Volkswagen objavila je planove za smanjenje troškova, koji predviđaju i potencijalno zatvaranje fabrika u Nemačkoj prvi put u istoriji. Prethodno je i ZF, jedan od najvažnijih proizvođača auto delova u toj zemlji, saopštio da planira da do kraja 2028. godine ukine između 11.000 i 14.000 radnih mesta u Nemačkoj.
Najavom ukidanja nekoliko nekoliko sporazuma u vezi sa dogovorom od pre trideset godina koji je trebalo da obezbedi radna mesta do 2029. godine, Volkswagen rizikuje da uđe u ozbiljan obračun sa sindikatima.
Dok se najvažnija industrija u Nemačkoj bori za svoju budućnost, profitna marža Volkswagenna je pod pritiskom zbog otežanog prelaska na električna vozila, a mnogi smatraju da je upravo zakasneli prelazak na električna vozila uzrok smanjenja profita.
Međutim, otpuštanje radnika u VW-u je teže sprovesti nego u drugim kompanijama. Polovinu mesta u nadzornom odboru kompanije drže predstavnici radnika, a nemačka država Donja Saksonija, koja poseduje 20 odsto udela, često je na strani sindikalnih organa.
Predstavnici zaposlenih najavljuju žestok otpor u slučaju da dođe do otpuštanja. Stanje u Volkswagenu prati stanje nemačke privrede u celini, a stručnjiaci očekuju višegodišnji oporavak.
Radnici Audija, čija je matična kompanija Volkswagen, održali su protest u Briselu, na kojem se okupilo više od 5.000 ljudi. Oni su pozvali Evropsku uniju na odbranu radnih mesta u autoindustriji na starom kontinentu.
Volkswagen koji zapošljava skoro 300.000 ljudi u Nemačkoj brani svoje planove za potencijalno zatvaranje fabrika, navodeći da smanjena prodaja automobila znači da imaju dve fabrike viška.
Stanić: Kriza još nije toliko duboka
Bojan Stanić iz Privredne komore ocenjuje da aktuelna kriza u Nemačkoj još uvek nije toliko duboka, navodeći da se privreda te zemlje trenutno nalazi u stagnaciji.
“Imajući u vidu da će ove godine biti zabeležen vrlo blag rast privrede od nekih 0,1 odsto, to je praktično stagnacija. Opet sa druge strane, u srednjem roku se vide stope rasta od jedan odsto do 1,5 odsto na godišnjem nivou, što samim tim smanjuje prostor za dodatni rast našeg izvoza kada govorimo o tržištu Nemačke”, objašnjava Stanić.
Dodaje i da je naša privreda “usko povezana” sa nemačkom autoindustrijom, navodeći da su najznačajniji izvozni proizvod naše zemlje, pored određenih sirovina, upravo autodelovi – gume, kablovi…
Ističe i da je činjenica kada su tako niske stope rasta u Nemačkoj – kada postoji tako niska tražnja za našim proizvodima koje izvozimo u tu zemlji – samim tim se, kako kaže, smanjuje potencijal što negativno utiče na nas. I ukoliko se nešto krucijalno ne promeni u autoindustriji Nemačke, ne može biti izvor dugoronog rasta srpkse privrede.
Stanić navodi da oko 500 privrednih društava u Srbiji radi u okviru proizvodnje autodelova.
“Oni zapošljavaju blizu 100.000 ljudi. Dakle, to je značajan broj, ako uključite i dobavljače tih kompanija, onda svakako ta cifra zaposlenih postaje značajno veća i značajnija za privredu Srbije. Međutim, kada govorimo konkretno, najznačajnije izvozno tržište u ukupnom izvozu autodelova jeste ubedljivo Nemačka”, ukazuje naš sagovornik.
Prelivanje moguće kroz par godina
Stanić ne odbacuje mogućnost da je kompanija otpušnjem radnika želela da upozori nemačku vladu da je neophodno hitno pomoći subvenicijama za autoindustriju, kako bi zadržali konkurentnost.
“Ne samo sada na međunarodnom tržištu, nego i na tržištu same Nemačke, posebno kada su u pitanju hibridni automobili i oni koji su potpuno na električni pogon. E sad, sa druge strane, ako govorimo šta je realnije, realnije je da ukoliko se zaista ta kriza u Nemačkoj produbi, da u jednom momentu oni krenu da seku tamo gde uslovno rečeno njih manje boli. A to je pre svega u drugim zemljama, dakle van članstva Evropske unije, da krenu sa određenim smanjenjem proizvodnje i tako dalje”, kaže Stanić.
Međutim, on naglašava da je to jedna dugoročnija mera.
“To trenutno nije izgledno da se u kratkom roku desi u Srbiji, te samim tim ne postoji bojazan u kratkom roku da će doći do problema, ali svakako da postoji zabrinutost kada govorimo o dugoročnoj poziciji autoindustrije u Nemačkoj, što samim tim povlači situaciju u Srbiji i drugim zemljama koje gravitiraju u tom smislu ka Nemačkoj”, objašnjava Stanić.
On ocenjuje da bi produbljivanjem krize u Nemačkoj, tek kroz par godina došlo do prelivanja na Srbiju.
“Mi se nadamo da će Evropa to izbeći. Međutim, ono što je činjenica zašto se prvo govori o smanjenju zaposlenosti jeste to što je to ušteda gde može prvo da se dobije”, kaže on i ističe da postoje tri ključna problema u tom sektoru.
“Prvi, kratkoročni problem, jesu skupi energenti. Bez obzira što je cena energenata pala značajno, ona je i dalje iznad dugogodišnjeg proseka koji je davno bio u prošlosti. Sa druge strane, ono što takođe predstavlja kratkoročni, ali i srednjoročno izražen problem, jeste gubljenje konkurentnosti u tehnologiji. A ono što je najveći problem u smislu dugog roka, jeste problem sa radnom snagom. Imajući u vidu da je stanovništvo u Nemačkoj, kao i naravno u Srbiji, starije – stopa fertiliteta u Nemačkoj je ista kao što je u Srbiji – a opet sa druge strane, pokušava se uštedeti u kratkom roku na onome, a to je radna snaga koja predstavlja dugoročno najveći problem. Dakle, imate jednu paradoksalnu situaciju, ali to je jedan začarani krug problema koji se prelivaju jedan na drugi”, objašnjava Stanić navodećid aukoliko ne postoji sistemsko i održivo rešenje, posledice će osetiti cela EU, ali i druge zemlje.
Savić: Položaj nemačke privrede u Evropi poljuljan
S druge strane, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić ističe da je Nemačka bila “lokomotiva evropskog razvoja” donedavno, navodeći da je njihova industrija bila veća nego industrija Velike Britanije, Francuske i Italije zajedno.
Naglašava i da je svaki drugi proizveden automobil u Evropi bio nemačkog porekla.
“Međutim, najpre sa koronom, pa sa ukrajinskom krizom, mislim da je pozicija nemačke industrije, odnosno nemačke privrede u Evropi, prilično poljuljana. Ali imamo i činjenicu da do pre dve godine u Evropi nije bio prodat nijedan kineski električni automobil, a sada čine 10 odsto udela tržišta”, objašnajva Savić.
Dodaje i da dok je nemačka industrija bila jaka, ona je bila konkurentnija u odnosu na kineske kompanije, ali i da je deo njihove konkurentnosti “ležao u činjenici da se najveći deo tih komponenti proizvodio na Dalekom Istoku, najvećim delom u Kini”.
“I to je bila, između ostalog, tajna njihovog uspeha. Oni su dobijali vrlo jeftine polufabrikate, sklapali ih u Nemačkoj, dodavali nemačke brendove i zarađivali veliki novac. Sada to Kinezi više ne rade. Oni sada prave automobile u Kini koji su jeftini, i zbog jeftinije radne snage, i zbog niže cene energenata, oni imaju sa Rusima pravu silu Istoka, kako se već zove, a inače uzimaju od Rusa energente. U ovoj situaciji svako koristi tu situaciju za svoje potrebe. Gas za Kinu je svakako jeftiniji, i to značajno jeftinije nego što je u Nemačkoj”, objašnjava profesor.
Međutim, ekonomista ukazuje i na to da radnici u Kini imaju daleko manja prava u odnosu na one u Nemačkoj
“Oni nemaju sindikalnu zaštitu kakva postoji u Nemačkoj. Tamo ljudi mogu da rade za prilično mali novac. Ne postoji nijedna zemlja u svetu koja ima kombinaciju centralizovane ekonomske i političke moći, i koji koriste najžešću vrstu kapitalizma na mikronivou. Drugim rečima, radnici tamo nemaju prava kao što imaju u Evropi, nemaju ni zarade”, navodi Savić.
Dodaje i da sada mi radimo deo posla koji su obavljali Kinezi.
“Nemački biznis u našoj zemlji još nije ugrožen”
Osvrćući se na povećanje carina za kineske električne automobile, Savić ocenjuje da takva odluka nije dugoročno rešenje.
“To može samo kratkoročno. U Nemačkoj se promenila situacija. Ona je ušla u krizu. Imao sam prilike da pre desetak godina čujem jednu rečenicu koja možda najbolje objašnjava situaciju -ako nemački poslodavac ostvari bruto dobit od osam odsto, to će se podeliti po četiri odsto za povećanje plata radnika i četiri odsto vlasnicima kapitala. Ako se to ne desi, u roku od 24 sata imaće nekoliko miliona ljudi na nemačkim ulicama. Da li sindikat ima tu moć sada, ili nema, ja ne znam. Recimo u Volkswagenu polovina mesta u nadzornom odboru pripada sindikatima. Tako da ta ideja o otpuštanju teško da će proći”, uveren je naš sagovornik.
Dodaje i da smatra da će doći do dogovora između sindikata i kompanije.
“To je od politike podela paketa, u kojoj su sindikati dovoljno jaki još uvek da mogu da organizuju kolektivnu akciju. Oni mogu da otpuste neke ljude, manji broj ljudi, ali ne mogu više, zato što će doći do obustave rada”, naglašava on.
Govoreći o Srbiji, Savić napominje da nemački biznis u našoj zemlji u ovom trenutku još uvek nije ugrožen, Iz prostog razloga što se ne radi o velikom broju zaposlenih ljudi.
