U razvijenim zemljama, malo je verovatno da bi neko mogao imati problem sa ovim. Ali, moguće je. Evo na šta bi trebalo obratiti pažnju.
Iako je za sve koji se uobičajeno hrane mnogo verovatnije da unose više proteina nego što im treba, ipak je moguće, pogotovo kod nekih određenih pomodnih tipova ishrane, i da se ne unese dovoljno. Kada se ne unosi dovoljno proteina, organizam počinje da razlaže tkiva koja sadrže aminokiseline da bi ih upotrebio za važnije funkcije. Aminokiseline su gradivni elementi proteina – ali one se ne koriste samo za “bildovanje” mišića. Aminokiseline su suštinski važne za formiranje brojnih telesnih struktura i jedinjenja, uključujući kolagen (suštinski za rad zglobova), enzime, neurotransmitere, hormone i neke ćelijske strukture.
Proteini su pre svega bitni za stvaranje crvenih krvnih zrnaca, koja prenose kiseonik u sve delove tela, pa će manjak poteina pogoditi razne delove tela. Postoje razni simptomi manjka proteina, a neki će vas možda iznenaditi. Evo na šta treba obratiti pažnju:
Stalno suva koža
Osećate se slabo i umorno većinu vremena
Iako redovno vežbate, ne dobijate mišićnu masu
Zadišete se naoko bez razloga
Stalno ste gladni, čak i kad završite obrok
Kosa i nokti su vam suvi i slabo rastu
Imate problema da se koncentrišete
Ako vam ovi simptomi zvuče kao da se odnose na vas, konsultujte se sa svojim lekarem ili nutricionistom kako biste proverili da li je potrebno da prilagodite svoju ishranu.
Količina proteina koji su nam dnevno potrebni zavisi od telesne mase i intenziteta fizičke aktivnosti – u normalnim okolnostima, potrebe organizma iznose oko 50 grama. Da biste stekli predstavu koliko je to otprilike u namirnicama, poslužiće vam podatak da jedno jaje sadrži 6-7 grama proteina, šolja sočiva 18 grama, šolja graška 8 grama, tako da osobe koje se hrane vegetarijanski, a posebno veganski, treba da o tome povedu računa. Najbogatiji vegetarijanski i veganski izvori proteina su soja i proizvodi od soje: na primer, kriška tofua sadrži oko 20 grama proteina, a približno toliko sadrži i ista količina tempeha (fermentisanog proizvoda od soje). Odlični, a pritom i izuzetno zdravi izvori proteina su gljive, posebno one sa medicinskim svojstvima koje sa mogu koristiti i u ishrani.
Naravno, osobe koje su veoma fizički aktivne treba da unose više proteina kako bi nahranile mišiće i oporavile se od napora vežbanja.
Ovde takođe treba napomenuti da kao što nije dobro da unosimo manje proteina, isto tako nije dobro ni da unosimo više proteina nego što nam treba, jer je to na duže staze prilično štetno po zdravlje.
Preuzeto: Zdravahrana.com
