Jedan pravoslavni mislilac ovako govori: seti se da će Sveto Evanđelje rešiti tvoju večnu sudbinu. Po njemu će nam se suditi i prema tome kako smo se ovde na zemlji odnosili prema njemu, dobićemo u svojinu ili večno blaženstvo, ili večne kazne.
Pod Svetim Pismom ili Biblijom podrazumevamo knjigu u kojima su Duhom Svetim rukovođeni Božji ljudi zabeležili Otkrivenje Božje. Biblija je Božja reč, posebna knjiga, koja ne može da se čita kao druge knjige. Kao dragoceni lek koji se pomalo uzima, Bibliju treba čitati svakodnevno, polako, sa razumevanjem i doživljavanjem. Praktičan savet koji su preporučili mnogi molitvenici i istraživači Svetog Pisma je taj, da se odredi jedna, dve, ili tri glave dnevno.
Međutim, sveti oci upozoravaju i na opasnost mehaničkog formalnog čitanja. Sv. Nikodim Agiorit ovako kaže: „Oni koji sebi postave takva pravila obično žure da pročitaju sve, ne brinući da li dolazi do umiljenja od onoga što se čita i da li se u umu rađaju uzvišene misli. Kada ne uspeju da pročitaju sve što su odredili, uzrujavaju se i ljute ne zbog toga što su se lišili duhovnih plodova od čitanja, nego što nisu sve pročitali“.
Sveti Isak veli: „Ako hoćeš da od pročitanog imaš koristi i da razumeš ono što pročitaš, ne obraćaj pažnju na broj pročitanih strana, nego se udubljuj u reči Svetoga Duha dok ti se duša ne zadivi Božijem domostroju i počne hvaliti Boga. U ropskom čitanju nema mira umu; uzrujanost smeta da se shvati smisao i, slično pijavici koja isisava krv iz tela, krade čoveku misli“.
Korisno je svoja zapažanja zapisivati. Takav trud Bog nagrađuje. Jedan pravoslavni mislilac ovako govori: „Otvarajući radi čitanja knjigu – Sveto Evanđelje, seti se da će ona rešiti tvoju večnu sudbinu. Po njemu će nam se suditi i prema tome kako smo se ovde na zemlji odnosili prema njemu, dobićemo u svojinu ili večno blaženstvo, ili večne kazne“.
Paradoks je da mnogi intelektualci ne čitaju Bibliju. Čitaju svetske pisce, a za vreme celog svog života „ne stignu“ da pročitaju Bibliju. Biblija sadrži dva zaveta (testamentum). Zamislite čoveka koji je dobio dva vredna testamenta i celog života ih ne otvori!
Važnost čitanja Svetog Pisma lepo ističe i blaženi Jeronim: „Ne poznavati Pismo, to je ne poznavati Hrista“. Drugi sveti oci, posebno blaženi Avgustin još nešto ističu: „Bog je svete knjige, što ih je sam nadahnuo, namerno posuo teškoćama, da nas podstakne na njihovo pažljivije čitanje i produbljivanje, pa da se vežbamo u potrebnoj duhovnoj poniznosti, kad spasonosno opazimo granice svoga uma“.
Sveti oci veoma naglašavaju neophodnost molitvenog raspoloženja pri čitanju Svetog Pisma. Lepo je rečeno: „Pismo se na kolenima razume“. Takođe je odavno primećena zavisnost razumevanja i tumačenja Svetog Pisma od moralnog stanja čovekovog. Otuda nije čudo što su sveti oci najbolje tumači Svetog Pisma, jer su oni svojim životima ostvarili nauku Svetog Pisma. Zato teolozi moraju da svoje poznavanje Svetog Pisma stalno bogate iskustvima onih koji su u poznavanju Svetog Pisma ispred njih.
