Kada je u pitanju procena osobina ličnosti, ljudi najčešće postavljaju sebi pitanje da li pripadaju ekstravertima ili introvertima. Odgovor na ovo pitanje nije tako jednostavan. Važno pravilo vezano za procenu osobina ličnosti, jeste da svi mi posedujemo sve osobine samo je pitanje u kom stepenu su one izražene. Pa tako, ako imamo osobinu ličnosti koja se zove Ekstraverzija kod svakog čoveka će ova osobina biti izražena u određenom stepenu. Ako je ova osobina izražena u veoma visokom stepenu onda možemo reći da je osoba tipični ekstravert ako je izražena u veoma niskom stepenu onda možemo reći da je osoba tipični introvert. Međutim, većina ljudi može imati skorove koji su prosečni pa se tako ne mogu jasno svrstati u jedne ili druge. Generalno, osobe čiji su skorovi prosečni na ovoj crti ličnosti pokazuju veću funksionalnost u različitim životnim aspektima.
Šta razlikuje tipične ekstraverte od tipičnih introverata?
Ono što se zapaža u ponašanju tipičnog ekstraverta jeste da je to osoba koja je veoma druželjubiva, voli da je u društvu većeg broja ljudi, lako sklapa nova poznanstva, aktivna je, vedra, obično duhovita, očekuje pozitivne ishode nakon određenog ponašanja ili preduzimanja aktivnosti, optimistična je, u stalnoj je potrazi za spoljašnjom stimulacijom i novim uzbuđenjima, obično imaju visok stepen samopouzdanja. Tipični introvert je u odnosu sa drugim ljudima distanciraniji, ali to ne znači da je negativno nastrojen prema drugima. On pre bira manji krug ljudi sa kojima će ostvariti bliske odnose a postoji i preferencija da se osami i uživa u „solo“ aktivnostima. Ne ističe se u komunikaciji, niti ima potrebu da doprinese pozitivnoj atmosferi, manje izražava pozitivne emocije u većem krugu ljudi pa ga često drugi mogu proceniti kao hladnu i nezainteresovanu osobu. Deluju ozbiljno, ali to ne znači da je nezadovoljan već kod njega postoji smanjeno izražavanje emocija.
Ono što je, zapravo, glavana razlika između ovih tipova ličnosti jeste razlika u reakciji nervog sistema na spoljašnje stimulacije. Introverti su osetljiviji na različite uticaje koji dolaze od spolja i njihov nervni sistem reaguje intenzivno čak i na stimulacije manjeg intenziteta dok je kod tipično ekstravertnih osoba situacija potpuno suprotna. Na primer, veliki broj nepoznatih ljudi, nepoznate situacije za nervni sistem tipičnog introverta predstavlja veliko opterećenje jer on postiže visoko uzbuđenje i za manje intenzive sitmulacije. Sa druge strane, da bi se nervni sistem ekstraverta dovoljno „pobudio“ potrebno je što više stimulacije, što više novina od spolja, što više neizvesnih situacija.
Da li je bolje biti ekstravert ili introvert?
Preterano visoki (tipični ekstraverti) ili preterano niski skorovi (tipičan introvert) na crti ličnosti Ekstraverzija mogu ukazivati da osoba ima izvesnih psiholoških problema. Ipak, za ovu procenu nisu dovoljni samo skorovi za crtu ličnosti Ekstraverzija već i skorovi na nekim drugim crtama ličnosti (npr. Neuroticizmu). Obično se u zapadnoj kulturi ekstravertno ponašanje smatra poželjnijim, ipak kada govorimo o tome koliko je neko ponašanje funkcionalno ili poželjno mnogo je bitnije koliki je njegov stepen-svaka ekstremnost je pre loša nego dobra za osobu i njeno okruženje.
Merenje ekstraverzije i introverzije
Najpoznatija podela na ekstraverte i introverte je vezana za Jungovu tipologiju ličnosti , međutim merenje ovih osobina ličnosti je do danas prošlo različite teorijske i praktične provere. Većina savremenih psiholoških testova ličnosti meri ovu osobinu. Kada se vrši procena osobina ličnosti obično se mere i neke druge crte ličnosti kao što su Neuroticizam, Savesnost i sl. Tek na osnovu skorova na svim ovim osobinama ličnosti može se zaključitivati nešto više o profilu ličnosti date osobe. U našem savetovalištu postoji mogućnost testiranja ličnosti i dobijanja sručnog izveštaja o individualnom profilu ličnosti.
Preuzeto: Vaspsiholog.com
