Ada Kale, koja se često naziva Dunavskom Atlantidom, bila je ostrvo dužine 1.750 metara i širine 500 metara u Dunavu kod Đerdapa.
Moćna reka bila je granica civilizacija, svetova i religija, a mala Ada Kale bila je svačija i ničija…
Malo je mesta koja mogu da se pohvale takvom bogatom istorijom kao Ada Kale. Od prvih ljudskih zajednica pa do modernih vremena, ko je vladao Adom, vladao je donjim tokom Dunava.
Mnoge legende i mitovi vezani su za ovo čudnovato ostrvo, na kome su ljudi živeli od praistorije. Recimo jedan mit kaže da su Jason i Argonauti tragajući za Zlatnim runom, pristali na njene obale, gde su ubrali maslinove grane koje su potom odneli u svoju domovinu Grčku.
Opet jedan od mitova kaže da je rimski car Trajan izgradio most do Ade a potom do leve obale reke, kako bi prebacio svoje legije i krenuo u rat sa varvarskim plemenom Dačani. Upravo su Rimljani podigli tvrđavu na ostrvu, na koje su se vekovima kasnije kalemile nove tvrđave, sve do 1717. kada je tvrđava na Adi dobila svoj konačni oblik.
Preko Ade Kale protutnjali su Huni, Mongoli i Sloveni u svojim pohodima na Istočno rimsko carstvo.
Legende kažu da se za vreme turske vladavine na ostrvo doselio istočnjački princ, koji je sanjao Dunav i adu na njemu. On je potom mogao da pretvara vodu u vino i živeo je 95 godina.
Ostrvo i tvrđava bile su poprište sukoba dve carevine, Austrije i Turske, skoro 500 godina. Na ostrvu je postojala bogomolja, koja je u zavisnosti pod čijem vlašću se nalazila, bila džamija ili katolička crkva. Pored nje nalazila se i pravoslavna crkvica.
Broj stanovnika varirao je od 500 do 1000 duša. Nikada se nije tačno utvrdila nacionalnost njenih žitelja, osim da se na adi pričalo Srpskim, Turskim, Austrijskim, Arapskim, Persijskim, Mađarskim i Vlaškim jezikom.
Na Adu Kale su 1804. godine pobegle četiri dahije – Kučuk Alija, Mula Jusuf, Aganlija i Fočić Mehmed-aga, zbog čijeg terora je i počeo Prvi srpski ustanak, a tu su potom i ubijene.
Turska posada otišla je sa ostrva 1912. godine, a Ada Kale pripala je Rumuniji. Ada je postala turistička atrakcija, jer je zbog izolovanosti, izgledalo kao da se vremeplovom vratila par vekova unazad.
Ada Kale bila je na večitoj međi između svetova. Prvo se nalazila između starog Rima i varvarskih plemena sa druge strane Dunava. Vekovima su se Austrija i Turska, hrišćanstvo i islam sudarali na njenim obalama.
Po poslednji put ada je bila na granici svetova kada je spuštena gvozdena zavesa preko Evrope. Mnogi mladići stradali su u vodama Dunava pokušavajući da pređu imaginarnu granicu između istoka i zapada.
Ada je dočekala svoj kraj 1970. godine, kada je zbog izgradnje hidroelektrane Đerdap, zauvek nestala u hladnim talasima Dunava. Stanovnici su sami birali gde će se premestiti. Neki su otišli u Rumuniju, a neki u Jugoslaviju i Tursku, a opet neki su se otisnuli u beli svet.
Za Adu Kale bili su vezane mnoge Legende, a Ada se i sama preselila u legendu i ponela naziv Dunavska Atlantida.
