Da baš li za svakoga važi ona – ko rano rani, dve sreće grabi?
Naučnici su otkrili da jutarnji tipovi, za razliku od “noćobdija” imaju različito razvijene mozgove. Jutarnji su analitički nastrojeni i kooperativniji, dok su “noćne ptice”, kod kojih je razvijenija desna hemisfera mozga, kreativniji i skloni individualizmu.
– Dok se moj muž svakog prepodneva spotiče kad ustaje iz kreveta, gunđa i pokušava da se razbudi, ja sam već doručkovala, prošetala psa i uradila prvih nekoliko stavki sa liste dnevnih obaveza. On više voli da budan provede dobar deo noći, a ja težim da se budim sa izlaskom sunca. Kad sam pokušala da se prilagodim muževljevom rasporedu, to za mene nije bilo dobro – ispričala je Kristin Knutson, naučnica sa Univerziteta Nortvestern koja se bavi istraživanjem sna.
Postoji razlog za to. Naši rasporedi spavanja nisu samo lične preferencije – oni su urođeni i imaju biološke predispozicije.
foto Pixabay
Takva raznolikost mogla je da bude od koristi našim precima: činjenica da su ljudi koji prirodno skloni da spavaju u različito vreme mogla je da poveća verovatnoću preživljavanja za plemenske zajednice. Smene u snu skratile bi vremenski period u kome su svi spavali, a grupa je bila najosetljivija na potencijalne pretnje. Antropolozi ovo nazivaju sentinel teorijom. Tokom vekova kombinacija genetike i okolnosti učinila je da su neki od nas evoluirali tako da se najbolje osećaju na dnevnom svetlu, dok su drugi funkcionalniji noću.
– Jutarnji tipovi bude se sa izlaskom sunca i imaju najviše energije u ranim jutarnjim i prepodnevnim satima. S druge strane, “noćne ptice” vole duže da spavaju, a svoj radni vrhunac dostižu posle zalaska sunca – kaže istraživač snova Danijel Kripk.
Unutrašnji časovnici koji upravljaju našim ritmom spavanja i buđenja utiču na skoro sve telesne funkcije – telesnu temperaturu, proizvodnju hormona, metabolizam i moždanu aktivnost. Svi oni odvijaju se u ciklusu od 24 sata.
– Vreme u kom vaš mozak postiže vrhunske performanse zavisi od toga kom hronotipu pripadate – kaže Kristin.
Prema njenim rečima, hronotip takođe može da bude i uzrok određenih bolesti. Nekoliko studija je sada dovelo u vezu hronotip sa povećanim rizikom od depresije, gojaznosti, dijabetesa, pa čak i zloupotrebe psihoaktivnih supstanci. U studiji iz 2018. godine u kojoj je učestvovalo više od 32.000 medicinskih sestara, istraživači su otkrili da je za “noćne ptice” verovatnije da će biti depresivne za razliku od ljudi koji vole da ustaju s prvim suncem.
Međutim, prema rečima Kripka, profesora psihijatrije sa Kalifornijskog univerzitetu u San Dijegu, depresivni ljudi su verovatnije “noćne ptice”.
Foto: Pexels / Andrea Piacquadio
On upozorava da su kod “noćnih ptica” krivci loše navike u životnom stilu koje narušavaju san – loša ishrana, nedostatak redovnog vežbanja i upotreba alkohola, duvana i kofeina. To bi, navodi ovaj stručnjak, takođe moglo da ih izloži većem riziku od depresije i drugih zdravstvenih problema.
Knutsonin naučni rad podržava ovu ideju. Ona i njene kolege su 2018. godine otkrile su da je veća verovatnoća da će “noćne ptice” umreti u ranijoj dobi od ranoranilaca. Ali, biti “noćna ptica” ne znači da ste osuđeni na kraći životni vek; dužina života zavisi od mnogih drugih faktora.
Prava opasnost je, smatra Knutson, ta što savremeni svet udovoljava jutarnjim tipovima, dok oni koji vole da noću dugo ostanu budni moraju da se bore sa urođenim načinom spavanja kako bi se uklopili.
– Pokušaj da se kao “noćna ptica” adaptirate “jutarnjem svetu” može uticati na to kako spavate, hranite se i vežbate, a sve su to stvari za koje znamo da mogu uticati na raspoloženje i celokupno zdravlje – navela je Knutsonova.
Umesto da se borite protiv vašeg hronotipa, ona preporučuje ljudima da pokušaju da žive sinhronizovano sa prirodnim ritmom svog organizma.
U idealnom slučaju, mogli bismo uočiti kada se osećamo najenergičnije i da radimo u to doba. Ali većina ljudi nema luksuz da pronađe poslove koji odgovaraju njihovom hronotipu.
Za “noćne ptice” koje ne mogu da prilagode radni raspored, Knutson kaže da moraju biti posebno oprezni oko održavanja zdravog načina života, uključujući zdravu ishranu, redovno vežbanje i dovoljno sna.
Preuzeto: telegraf.rs
