Naime, na laptopu vlasnika čuće se zvuk zvonjave telefona, a istovremeno biće uspostavljena video veza.
Vlasnik može da odluči da li će prihvatiti poziv, kada će prekinuti poziv, a može i da pozove svog ljubimca, s tim što, pas mora da uzme lopticu da bi odgovorio na poziv.
Tehnologija nam je omogućila da merimo broj koraka našim psima, da ih hranimo i kad nismo tu, ali naši psi nikad nisu imali mogućnost da tako nešto rade sa nama – kaže dr Ilijena Kirkij Daglas, sa Univerziteta u Glazgovu, koja je učestvovala u osmišljavanju i izradi ovog uređaja.
Ona ističe da činjenica da životinji pružamo mogućnost izbora i da uspostavi kontrolu pozitivno utiče na njihov oraspoloženje.
– “Pseći telefon” koristan je i vlasniku i psu, a ovo je jedan način da se pokaže da psi mogu da kontrolišu tehnologiju – kaže dr Ilijena.
Dok društveni mediji za pse, ili FaceBark, tek treba da budu stvoreni, Hirskij-Douglas je rekla da predviđa budućnost u kojoj bi psi mogli da zovu jedni druge.
– Toliko je mogućnosti – kaže doktorka za Guardian.
Istraživanje, koje je objavljeno u “Proceedings of the Association for Computing Machinery” o interakciji računara i ljudi i koje je predstavljeno na ACM Interactive Surfaces and Spaces Conference 2021. u Lođu, u Poljskoj, otkriva kako su Hirskij-Douglas i istraživači sa Univerziteta Aalto u Finskoj iskoristili mekanu loptu da bi napravili uređaj.
“Pseći telefon” prošao je kroz brojne testove kako bi se osiguralo da ima odgovarajući nivo osetljivosti na kretanje – sama dr Hirskij-Douglas je 16 dana testirala uređaj sa svojim crnim labradorom Zekom.
Izveštaj o pozivima između vlasnika i ljubimca pokazuju da pas nije baš svaki put bio svestan šta radi, iako mu je pet puta pokazano kako sistem funkcioniše.
– Pas bi me pozvao, ali nije baš bio zainteresovan za poziv, već je njuškao po svom krevetu – napisala je doktorka u jednom od izveštaja.
Još jedan unos otkriva potencijalne zamke psećeg telefona.
– Pas se šeta okolo i trese glavom, a zatim leži. Bila sam na sastanku pa sam morala brzo da prekinem vezu – otkriva jedan zapis.
Naučnici kažu da su brojni pozivi koje je Zak, koji je ostavljan na osam sati svakog dana tokom eksperimenta, upućivao govore da su pozivi upućeni slučajno, ili nam se možda samo tako čini.
– Kada bi recimo pas pozvao tako što bi seo na lopticu, to možemo da tumačimo kao nameran potez – objasnili su naučnici.
Daglas je uverena da tehnologija može biti korisna za ljubimce, pogotovo za pse koji pate kada su odvojeni od vlasnika. Ipak, priznala je da je ona zbog ovog uređaja postala anksiozna.
– Psu treba dati izbor. Možda ne razumemo njihov izbor, ali to ne znači da ne bi trebalo da ga imaju – zaključuje doktorka.
Preuzeto: telegraf.rs
