Još od osamdesetih godina prošlog veka vodi se polemika među stručnjacima o tome da li su stare, amalgamske, plombe koje sadrže mešavinu srebra, bakra, nikla i žive – toksične.
Američka zubarska asocijacija (ADA) još od ranije smatra da su amalgamske plombe bezbedne, a to su usvojile i druge američke zdravstvene organizacije, uključujući i FDA (Uprava za hranu i lekove).
FDA smatra da, iako određena količina žive iz ovih plombi može da dovede do podizanja nivoa žive u organizmu, ipak ne postoje dovoljno dobri dokazi o tome da živa iz plombi negativno utiče na zdravlje. Stav FDA je da su ove plombe bezbedne i za majke koje doje bebe, odnosno za same bebe.
Reč stručnjaka
„Dokazi koje imamo, istraživanja koja postoje, ne podržavaju tvrdnje da amalgamske plombe imaju negativan uticaj na zdravlje“, kaže dr Stefani Rasel, prof. epidemiologije na Njujork univerzitetu. „Ljudi ne bi trebalo da brinu zbog ovih plombi.“
Ranije ove godine, Rasel je objavila izveštaj u Časopisu na dokazima zasnovane stomatološke prakse (Journal of Evidence-Based Dental Practice), u kome se bavila nedavnim istraživanjem trudnica i nivoa žive u krvi. Iako istraživanje povezuje postojanje četiri ili više amalgamskih plombi sa povišenim nivoom žive, nije pronađena veza sa povećenim rizikom za zdravlje kod trudnica i beba. „Amalgamske plombe su dosta dugo u upotrebi. (Više od 150 godina!) Ne postoje ubedljivi dokazi da one uzrokuju bolesti.“
Valja istaći da prof. Rasel, FDA i ADA ne tvrde da amalgamske plombe ne dovode do podizanja nivoa žive u krvi, već tvrde da nema dokaza da je ta količina žive opasna po zdravlje.
„Naravno, živa je opasna po zdravlje“, kaže prof. Rasel. „Ali, ljudi su izloženi malim količinama žive sve vreme (zbog veće količine žive u hrani iz mora postoje i neka ograničenja u konzumiranju, npr. preporuka je da se ne jede više od 360g tunjevine nedeljno).
S druge strane, Norveška je zabranila korišćenje amalgamskih plombi, kao i mnoge druge proizvode koji sadrže živu. Ali, oni to pravdaju time što na taj način živa dospeva u vodu i zagađuje životnu sredinu, a ne direktnom pretnjom amalgamskih plombi po zdravlje.
Dva nedavna istraživanja rađena na Tajvanu dovode u vezu amalgamske plombe i bolesti poput Alchajmerove i Parkinsonove. Ova istraživanju su pokazala da su žene koje imaju amalgamske plombe za 13% pod većim rizikom da obole od Alchajmerove bolesti u odnosu na žene koje nemaju ove plombe.
Ali, u SAD čak i holistički zubari koji se zalažu za plombe bez žive, ne ističu zdravstvene razloge za svoj „antiamalgamski“ stav, već smatraju da ove plombe dovode do pucanja zuba do koga dolazi usled širenja ili kontrakcija amalgamskih plombi.
Šta da radite ako imate amalgamske plombe
Uprkos malom broju istraživanja koja upozoravaju na štetne efekte amalgamskih plombi, većina postojećih istraživanja nije otkrila jake dokaze o povezanosti amalgamskih plombi i opasnosti po zdravlje od žive.
Kanadski Univerzitet Otava je 2016. objavio analizu istraživanja o ovim plombama po kojoj je tačno da je nivo žive povišen kod ljudi koji imaju amalgamske plombe, ali „nema statistički značajnih dokaza koji bi povezivali tu količinu žive i njen uticaj na zdravlje“.
To ne znači da su amalgamske plombe garantovano bezbedne, već to da, ukoliko ih imate, nema potrebe da ih menjate. Štaviše, dr Rasel tvrdi da živa obično „beži“ iz amalgamskih plombi tokom vađenja zuba ili stavljanja implanta.
S druge strane, ako treba da stavite novu plombu, ili je stara, amalgamska, oštećena, dr Rasel savetuje sledeće: „Kompozitne plombe u boji zuba danas su kvalitetnije nego ikad. Ranije su one kraće trajale i nisu bile tako jake, ali to se promenilo u poslednjih 10-15 godina. Ako stavljate novu plombu, stavite kompozitnu i nećete pogrešiti.“
Preuzeto: Zdravahrana.com
