Pored svakodnevnih, postoje “stresovi”(odnosno odgovori na stres) koji su vezani za različite životne situacije ili promene koje su neminovne.
Sve životne promene nose sa sobom potencijal za negativni stres, bez obzira na to što većina ljudi npr. sklapanje braka ili rođenje deteta smatra izuzetno srećnim događajem.
Zašto ulazak u bračne vode može biti izvor psihičke napetosti i nelagode?
Počnimo od organizacije svadbe. Pritisak da se napravi venčanje iz snova možze da dovede do nesuglasica vezanih za različite stavove vezane za finansije, estetske kriterijume, goste itd.
Brak, u donosu na dotadašnju autonomiju, podrazumeva odustajanje od ranijeg načina življenja, napuštanje starih navika, separaciju od roditelja i prijatelja s jedne strane, i usklađivanje navika i sistema vrednosti, pravljenje kompromisa i uvažavanje još nečijih želja i osećanja s druge strane. Pored toga, usložnjavaju se porodično-socijalni odnosi ulaskom u brak, jer partner u “paketu”donosi i svoju primarnu porodicu i prijatelje. Problem može nastati, bar u našim uslovima , ukoliko novopečeni mladenci započinju sopstveni život u zajednici, što je daleko od bajkovitih priča o lagodnom parterskom životu. U takvim uslovima mogu se ïgrati psihološke ‘igre” hijerarhije i domaninacije – ko je tu glavni i čija se reč poštuje, što obično vodi konfliktu lojalnosti – “kom se carstvu prikloniti”, što veoma nepovodljno utiče na formiranje skladnog parterskog odnosa.
Iznenađenja mogu da postoje čak i u veoma harmoničnim brakovima. Kada brak ne ispuni očekivanja, može postati pokretač hroničnog stresa.
S druge strane, jak brak predstavlja moćnu odbranu od drugih životnih nedaća kao što su emocinalni i materijalni gubici, zdravstveni problemi, nezaposlenost, jer stabilni i zreli barčni parovi stalno daju jedan drugom emocionalnu podršku.
Rođenje deteta, koje obično sledi nakon sklapanja braka, takođe može biti značajan izvor stresa, iako se smatra jednim od najlepših činova u životu bračnog para.
Ali, da bi se smestio novi član porodice u život mame i tate, gotovo svi aspekti svakodnevnih navika moraju biti preuređeni. Ta mala bespomoćna i zavisna bića su veoma zahtevna, kako u pogledu nege, tako i u emocionalnom smislu.
Izvori konflikta novopečenih roditelja mogu ponekad biti veoma banalni tipa prioriteta tokom prvih viđanja deteta vezano za rodbinu i prijatelje, materijalne pomoći, pa sve do načina ishrane, nege i vaspitanja deteta. Ukoliko mama i tata nisu dovoljno jedinstvenih stavova, rizikuju da im roditeljstvo i partnerski odnos bude poljuljan situacijama koje se nameću tokom odrastanja deteta, a koje su rešive.
Promena dotadašnjih navika, ponekad “haotično” dvadesetčetvoročasovno funkcionisanje zbog čestih noćnih buđenja tokom rasta zubića ili stomačnih grčeva, može rezultovati priličnim psihofizičkim iscrpljivanjem. Narušen san oba roditelja, novi razmeštaj tokom spavanja, zapostavljanje partnerskog odnosa, doživljaj zapostavljenost ili preopterećenosti obavezama može biti značajan izvor stresa. Zato dozvolite bakama i dekama da vas odmene, jer ćete se osećati bolj, a to je dobro i za vašu bebu. Važno je da je uobročite, uspostavite ritam dnevno-noćnog spavanja i budnosti, naviknete je da spava u svojoj sobi ili svom krevetu ukoliko nemate boljih uslova. Nemojte preterivati sa brojem igračaka I posetama koje mogu uznemiriti dete, bar u prvim mesecima. Nametnite vi ritam, a ne vaša okolina.
Budite svesni da restrukturacija dosadašnjeg socijalnog života, prihvatanje novih životnih uloga i odgovornosti, donošenje jedinstvenih partnerskih odluka nije lak posao i da predstavlja proces koji vodi uspešnom roditeljstvu. Ukoliko ste zadovoljni vi, biće zadovoljna i vaša beba.
Preuzeto: Mojpedijatar.co.rs
