Simptomi bolesti svakako nisu nešto što je poželjno, ali često lečenje simptoma ne donese i potpuno izlečenje. Ako ih razumemo na pravi način, simptomi nam mogu ukazati na dublje poremećaje funkcionisanja životne energije u organizmu, kao i na put da to ispravimo.
Telo je, i kod životinja i kod ljudi, složenije nego što to na prvi pogled izgleda. Telo se može izmeriti, videti i osetiti, ali je ono ipak više od fizičkog. Postoji nevidljiva sila koja pokreće telo, suptilna energija životne sile, koja razlikuje živo od mrtvog tela. Ta životna sila/energija, koja je u većini starih kultura bila poznata i imala ime, na primer, ći, ili prana, jeste ono što u krajnjoj meri određuje zdravlje tela.
Gotovo sve veštine lečenja u staroj medicini (ajurveda, tradicionalna kineska medicina, homeopatija) priznaju važnost te nevidljive sile i njen suštinski uticaj na zdravlje. Nasuprot tome, važeća medicina ne želi da prizna tu nevidljivu silu, naprosto zato što se ona ne može izmeriti u laboratoriji ili videti pod mikroskopom. Zato zvanična medicina nastavlja da leči isključivo simptome, to jest, ono što je pojavno i što se može videti. Naravno, kad simptomi počnu da ugrožavaju naše svakodnevno funkcionisanje, ili čak sam život, moramo se pozabaviti njima, ali uklanjanje simptoma ne znači i potpuno izlečenje, kao što u savremenoj medicini često možemo da vidimo, jer nije dotaknut dublji koren bolesti.
Bolest, koja se pojavljuje u vidu simptoma, predstavlja naprosto poremećaj, ili nesklad u oblasti životne (vitalne) sile. Da bi se bolest zaista izlečila, neophodno joj je pristupiti na nivou uzroka. Uvek, kad imamo zdravstveni problem, trebalo bi da se zapitamo odakle stvarno potiče ta bolest, umesto da samo zbrinjavamo simptome. Čak su i zvaničnoj medicini poznati, na primer, slučajevi da se prilikom istog stepena izloženosti nekoj zaraznoj bolesti neki razbole, a neki ne, što jasno pokazuje da mikrobi (virusi i bakterije) ne moraju sami po sebi biti uzrok bolesti.
Simptomi predstavljaju jezik tela, način na koji nam telo govori da postoji poremećaj ili nesklad u životnoj energiji. U savremenoj medicini se simptomi tretiraju kao “loši”, ali u stvarnosti oni nisu ni dobri ni loši, već naprosto predstavljaju način na koji nam telo govori da smo u neskladu. Kad bi zvanična medicina priznala tu činjenicu, verovatno bi se pristup bolesti i način lečenja iz korena promenio. U stvari, u određenoj meri to je već i počelo da se dešava.
Preuzeto: Zdravahrana.com
