Roditelji često počinju da brinu ako njihovo dete iznenada prestane da raste ili je manje visine od svojih vršnjaka. Šta bi mogli biti uzroci usporavanja rasta kod dece? Koji standardi zapravo postoje? Šta se može učiniti ako dete raste sporo ili uopšte ne raste? Na ova pitanja za portal “Little one” endokrinolog iz Rusije Anastasija Popovič.
Koje su trenutne prosečne stope rasta dece danas?
“Veruje se da prosečna stopa rasta kod dece počevši od 3,5-4 godine pre početka puberteta treba da bude najmanje 4 centimetra godišnje. U zavisnosti od porodičnih karakteristika, oni mogu biti veći. Na primer, ako su svi u porodici visoki, onda očekujemo veće stope rasta od dece. I da, zaista, različita deca imaju pravo da različito odrastaju. Ovo može biti zbog pola deteta (dečak/devojčica), karakteristika unutar iste porodice i različite rasne i etničke pripadnosti dece uopšte. “
Ako su mama i tata visoki, a dete aporo raste ili ne raste, treba li brinuti?
“Uslovno, da! Postoji određena genetska predispozicija za ubrzane stope rasta u odnosu na vršnjake, kada je „uvek više“. Stoga, kada deca takvih roditelja uspore u rastu, to može ukazivati na moguće probleme. Pregled endokrinologaće pomoći da se razbiju sumnje.”
Koji su priznati periodi aktivnog rasta?
“Postoji nekoliko “skokova u rastu”. Glavni se javljaju pre 3. godine i tokom puberteta. Do 3-4 godine, deca dobijaju u proseku do polovine svoje visine: 20-25 centimetara u prvoj godini života, a do 20-25 centimetara ukupno do 3-4 godine. I tek od 4. godine, stope rasta počinju da se normalizuju i dostižu prosečnu brzinu, koja bi trebalo da bude najmanje 4 centimetra.”
Drugi “nalet rasta” povezan je sa pubertetom i delovanjem polnih hormona. Kod devojčica ovaj period može početi najranije sa 8 godina, u proseku sa 10 godina. Za dečake, najraniji uzrast je 9 godina, u proseku – 12 godina. Po pravilu, kod njih je to izraženije nego kod devojčica.
Takođe, povećanje visine može imati neku sezonsku karakteristiku: u prolećnim i letnjim mesecima, u poređenju sa zimskim periodom, obično se ubrzava.”
Šta direktno utiče na stopu rasta deteta?
“Ima mnogo razloga. To uključuje genetske aspekte, na primer, predispoziciju za niski rast u porodici, karakteristike (kako su roditelji odrasli u detinjstvu), moguće hormonske poremećaje, na primer, nedostatak hormona rasta, hipotireozu, Kušingov sindrom. Takođe – karakteristike spoljašnjih faktora životne sredine (loša ishrana, nivo fizičke aktivnosti, adekvatnost sunčeve insolacije), prisustvo drugih pratećih bolesti kod deteta (patologije gastrointestinalnog trakta, kardiovaskularnog sistema, bolesti bubrega, bolesti krvi i skeletne displazije)). Utiče na rast i upotrebu određenih grupa lekova, na primer, glukokortikoidna terapija. Takođe, mnoge sindromske bolesti – Daunov sindrom, Tarnerov sindrom, Prader-Villi sindrom, Noonan sindrom, Silver-Russell sindrom – praćeni su zastojem u rastu.”
Kada roditelji treba da počnu da brinu ako njihovo dete ne raste dovoljno?
“Počevši od 4 godine, možete se fokusirati na ovo. Ali ponekad će usporavanje rasta biti primetno i ranije. A blagovremeni kontakt sa specijalistom će vam omogućiti da odredite dalju strategiju: posmatranje ili pregled.”
Kome specijalistu da se obratim ako dete ne raste ili je rast neznatan? Kod pedijatra ili direktno kod endokrinologa?
“Nema suštinske razlike. Pedijatri češće viđaju decu i mogu proceniti stope rasta tokom celog perioda posmatranja. A u kontroverznim situacijama, obratite se endokrinologu. Jedino što obično tražimo od pedijatara da češće mere indikatore visine i težine kako bismo dobili potpunu sliku o trendovima rasta. Ako, po mišljenju roditelja, dete “loše raste”, onda će blagovremena poseta endokrinologu pomoći da se razbiju sva pitanja i, ako je potrebno, izabere adekvatna taktika.”
Takođe se veruje da se rast usporava zbog nedostatka vitamina ili nekih hranljivih materija. Da li je ovo istina?
“Ovo može izazvati sekundarno usporavanje rasta, kao rezultat loše ishrane i nedostataka u ishrani. Izraženo ograničenje u ishrani i nedostatak neophodnih vitamina teraju telo da pređe u stanje potpune štednje energije i na taj način usporava rast. Ovo se takođe može desiti u pozadini poremećaja šupljine, parijetalnog, membranskog varenja i transporta hranljivih materija u tankom crevu (sindrom malapsorpcije), sa celijakijom i Kronovom bolešću. Ozbiljni nedostatak vitamina D ili smanjenje njegovog dejstva može izazvati hipofosfatemiju i rahitis, što, između ostalog, dovodi do zakrivljenosti udova i smanjenja linearnog rasta deteta.”
