U narodu se i danas veruje da dečake treba učiti da budu snažni i jaki, dok je devojčicama dozvoljeno da budu emotivne i krhke
Svako dete je specifično, sa svim svojim osobinama, talentima i karakteristikama, te sasvim logično, ne postoji univerzalni modeli vaspitanja koji bi se mogli primeniti na svu decu sveta. Roditelji su gladni saveta o tome kako da vaspitaju svoju decu.
U svetu odraslih sve je manje razlika među polovima, da li je tako i u dečijem svetu?
U narodu se i danas veruje da dečake treba učiti da budu snažni i jaki, dok je devojčicama dozvoljeno da budu emotivne i krhke. I nije tako samo na Balkanu. Studije o polnim razlikama kod dece, pokazuju da se oko dve trećine dečaka ponaša po obrascu muškog ponašanja, dok se tri četvrtine devojčica ponaša sasvim tipično, kako dolikuje ženskom polu. Dakle, o kakvim god razlikama da se govori, govori se o većini.
Ali, da li su razlike među decom tolike da se i način vaspitanja dečaka i devojčica bitno razlikuje? Da li se roditelji različito odnose prema deci različitog pola?
Jedno istraživanje u Americi sprovedeno kod majki, pokazalo je rodnu pristrasnost u korist sinova. Sinovi su sve zadate prepreke savladavali lakše i brže nego ćerke. Čini se da roditelji od starta imaju manja očekivanja od ženskog deteta. Isto istraživanje je pokazalo da se čak i pohvale roditelja razlikuju u odnosu na pol deteta, tako da dečacima pripada duplo više.
Tako recimo, roditelji po pravilu veruju da će sinovi mnogo pre i bolje savladati matematiku i druge prirodne nauke od ćerki. Očevi više vremena posvećuju sinovima jer imaju više dodirnih tačaka u pogledu interesovanja i uglavnom dele slične aktivnosti.
Razlike između dečaka i devojčica svakako postoje. Pitanje je samo da li su potrebne i tolike razlike u vaspitanju.
Izgleda da stereotipima nema kraja. Onda i ne čudi što su i u velikom svetu, kao i u knjizi dr Džona Greja, muškarci sa Marsa, a žene sa Venere.
Preuzeto: 24sedam