Da li treba da trenirate kada ste prehlađeni?

Trenirati ili ne – pitanje je sad! Sezona prehlada, virusa i gripa traje već nekoliko meseci.  Skoro svakodnevno smo izloženi uticajima sredine i neminovno je da ćemo i sami osetiti simptome bolesti, ma koliko dobar imunitet imali. Ono što mnoge strastvene vežbace muči je da li je pametno u tim situacijama trenirati i koliko? Odgovor zavisi od više faktora.

Šta se događa u telu kada smo prehlađeni?

Kao što već znamo, redovna fizička aktivnost je preduslov za dobro zdravlje. Kada treniramo naše telo postaje jače, izdržljivije, otpornije i znatno lakše izlazi na kraj sa svim tegobama koje mogu da ga snađu. Međutim, postoje trenuci kada vežbanje može da ima negativan uticaj na naš organizam, posebno kada smo bolesni.

Tokom treninga srčana frekvencija i temperatura rastu, a telo ubrzano troši energiju. Takođe gubimo i dosta vode usled pojačanog znojenja. Sve ovo je potpuno bezopasno za zdrav organizam, ali ako smo bolesni, ovi efekti mogu imati negativan uticaj.

Na primer, ako vas muči groznica, to znači da je temperatura tela već visoka. Dalji rast može da bude opasan, jer je to savršeno okruženje za razmnožavanje virusa. Održavanje nivoa telesne tečnosti je takođe jako važno kada se organizam bori protiv ovih simptoma, tako da bi dodatan gubitak vode mogao da odvede u dehidrataciju.

Virusi gripa i prehlade su izvori stresa

Gledajte na to ovako: trening sam po sebi za organizam predstavlja jednu vrstu kratkotrajnog stresa, na koji se on, posebnim mehanizmima, postepeno adaptira. Tako i postaje otporniji. Ali virusi gripa i prehlade su takođe izvori stresa sa kojima naše telo treba da izađe na kraj, tako da ono faktički istovremeno bije bitku na dva polja. Koliko će ona da traje zavisi prvenstveno od toga kako se mi ponašamo za to vreme.

Iz prethodne izjave možda ćete doneti zaključak da je u tim situacijama najpametnije ništa ne raditi i prepustiti telu da izađe na kraj sa virusom. Zahtevniji i iscrpljujuci trening svakako nije dobra ideja, međutim, dozirana fizička aktivnost može itekako da vam prija.

Skorašnja studija rađena na Američkom koledžu sportske medicine pokazala je da umerena fizička aktivnost u slučajevima obične prehlade ne utiče na trajanje i jačinu simptoma.

Eksperiment je rađen na dve grupe od po 25 studenata kojima je istovremeno bio ubrizgan virus prehlade. Nakon pojavljivanja simptoma, student prve grupe su se svakodnevno bavili aktivnošću (trčanje, vožnja trenažnog bicikla ili upotreba stepera) umerenog intenziteta – ne više od 70 odsto maksimalne srčane frekvencije – u trajanju od 40 minuta. Druga grupa nije se bavila nikakvim fizičkim aktivnostima.

Nakon 10 dana praćenja i analiziranja, došli su do zaključka da nema značajne razlike, ni u jačini, niti u trajanju simptoma kod ove dve grupe.

Da li smo zarazni?

Još jedna stvar koju svakako treba uzeti u obzir je da li smo zarazni. Ako naš trening podrazumeva vežbanje sa drugim ljudima – kao na primer u teretani, bilo koji timski sport ili grupni program – onda je bitno da obratimo pažnju i na njih.

Moguće je da se zaraze prenesu i zajedničkim korišćenjem sprava i rekvizita ili prosto neposrednim prisustvom. Pranje ruku, brisanje sprava za sobom i držanje distance od ostalih vežbača savetuju se svima koji odluče da vežbaju i kada su bolesni.

Šta nam je činiti?

Pre svega treba uzeti u obzir simptome koji se pojavljuju. Ako su oni locirani iznad linije vrata onda je relativno bezbedno vežbati. Ovo se odnosi na crvenilo i bol u grlu, blagu glavobolju, kijanje, zapušen nos.

I u tom slučaju se treba držati nekih smernica:

– umeren intenzitet,

– duže pauze,

– dodatno hidriranje vodom

– pratiti simptome da ne dođe do njihovog pogoršanja, kao i dobar odmor i veći unos voća i povrća nakon treninga.

S druge strane, ako osećate simptome i ispod linije vrata (bol u mišićima ili grudima, groznica, dijareja, malaksalost) možda bi bilo pametnije da dan provedete uz čorbice, povrće i omiljenu seriju.

Preuzeto: Zena.blic.rs