Novo istraživanje ukazuje da konzumiranje veće količine hrane, kada smo okruženi porodicom i prijateljima, povezano sa fenomenom koji su nazvali – „u društvu je lakše“
Grupa istraživača sa Univerziteta u Birmingemu, sistematski je pregledala više od 40 studija koje su koristile eksperimentalne i neeksperimentalne pristupe za ispitivanje unosa hrane.
Pregled je potvrdio hipotezu istraživača. Više jedemo kada smo sa prijateljima ili porodicom. Takođe, zaključak je i da menjamo navike za stolom kada smo u društvu ljudi koje ne poznajemo.
Dosadašnje studije otkrile su da su veličine obroka između 29 odsto i 48 odsto veće kad se jede sa prijateljima, nego kada su ljudi sami. Međutim, treba imati u vidu i ostale faktore kao što su pol i gojaznost, ali i to, koliko dobro poznajemo ljudima sa kojima jedemo.
Pronađeni su snažni dokazi da ljudi jedu više hrane dok jedu sa prijateljima i porodicom, nego kada su sami.
Žene su jele manje porcije pred muškarcima, bez obzira da li su im prijatelji ili ih ne poznaju.
Ljudi koji imaju višak kilograma uglavnom su jeli manje kad su u javnosti.
Ljudi žele da prenesu pozitivne utiske nepoznatim osobama. Zato u tim situacijama biraju male porcije hrane. Pošto se bojimo tuđih predrasuda, i to može uticati na naš izbor o tome šta ćemo i koliko pojesti u društvu. Ovde se već u priču uvode anksioznost i diskriminacija. Analiza rezultata iz studija pokazuju da hranu često biramo tako što smatramo, da će na osnovu toga, o nama biti donet nekakav sud.
Jelo sa drugima je društveni čin, način povezivanja sa drugima, ritual koji ima brojne pozitivne efekte. Zato ne čudi što jedemo više kada smo u društvu porodice i prijatelja.
S druge strane, neke je stid samih sebe kada, sami, u četiri zida, jedu prevelike količine hrane.
Stručnjaci zato svakako preporučuju obroke u društvu, ali, ne samo zbog hrane već i zbog druženja, razmene iskustava i kvalitetno provedenog vremena.
