Savremeni način života, „brza hrana” i premalo fizičkih aktivnosti donose i brojna oboljenja, sa kojima se sve teže borimo. Jedan od neophodnih balansa, koji je često zapostavljen u nutricionističkim savetima, jeste ravnoteža kiselosti i baznosti krvi.
Termin pH je nastao kao akronim od izraza potential of Hydrogen, a koristi se za merenje kiselih i baznih supstanci. Ph skala ima 14 jedinica, pri čemu veći broj označava da je sredina alkalnija. Našem telu najviše odgovara vrednost oko 7,4 – što označava blago bazno stanje, dok pH niži od 7,28 može da dovede do kome.
Svako dugotrajno stanje povećane kiselosti krvi predstavlja veliki rizik za nastanak osteoporoze, slabosti mišića, srčanih bolesti, dijabetesa, oboljenja bubrega, hroničnog umora i mnogih drugih bolesti. Opasnost od acidoze (povećane kiselosti) se odnosi i na laktoacidozu – koja nastaje od nepravilnog ili preteranog fizičkog vežbanja, ketoacidozu – kod dijabetesa i renalnu acidozu – koja se javlja kod nepravilnog rada bubrega.
Kako postajemo „prekiseli”
Savremena ishrana obiluje namirnicama koje stvaraju kiselu reakciju u telu. To su, na primer: prevelika količina proteina životinjskog porekla, šećer, belo brašno i skrobne namirnice, masna hrana i sve namirnice koje sadrže konzervanse i aditive, zatim alkoholna pića, gazirani napici i farmakološki lekovi.
Sve što unosimo u sebe, ima uticaj na vrednostpH krvi. Veliko zagađenje životne sredine i ovde, nažalost, igra veliku ulogu. Prevelike količine sumpornih jedinjenja u vazduhu, ili prezasićenje zemljišta azotom utiče da, pored namirnica koje inače povećavaju aciditet krvi – postoji voće, povrće, voda i vazduh promenjenog kvaliteta, što još više otežava uspostavljanje balansa.
Kako možemo da prepoznamo acidozu?
Postoji niz telesnih reakcija koje su pokazatelji acidoze, a koje prepoznajemo kao bolesti: na primer, osteoproza, artritis, reumatska stanja, česte i uporne infekcije bešike, pojava parazita, herpes, dijareja (proliv), alergije, migrene, promene na koži, želudačne tegobe, itd. Ne treba zaboraviti ni stanje hroničnog umora koje je, takođe, rezultat poremećaja pH ravnoteže. I to bez obzira da li je glavni uzrok stres, nepravilna ishrana, ili kontaminacija toksičnim supstancama.
Samoodbrana tela
U ljudskom organizmu postoje mehanizmi balansiranja pH vrednosti, a na nju možemo da utičemo izborom namirnica, načinom pripreme i dužinom žvakanja. Međutim, kada unesemo previše namirnica koje povećavaju kiselost krvi, aktiviraće se i homeostatski odgovor tela, u kojem važnu ulogu igraju bubrezi, koji su zaduženi i za održavanje relativno neutralne pH vrednosti krvi. Jedan od načina rešavanja ovog problema je korišćenje kalcijuma i magnezijuma iz kostiju i amonijaka iz mišića.
Ukoliko se ovi prirodni resursi tela za neutralisanje acidoze previše koriste, postaje sve češća i ranija pojava smanjene gustine koštane mase i pojave osteoporoze. Oba ova minerala igraju važnu ulogu i u održavanju normalnog rada srca, a nizak nivo magnezijuma utiče i na pojavu grčeva u mišićima, aritmije i anksioznosti.
Pravilan izbor namirnica
Izbor hrane koji će održavati krv u blago baznom stanju ne znači da bi trebalo izbegavati namirnice kiselog ukusa. U ovom slučaju je važno koja reakcija krvi se dobija kombinacijom određenih namirnica, a ne njen ukus. Dobar primer je limun, koji pored izuzetno kiselog ukusa izaziva snažnu alkalnu reakciju u telu. Sa druge strane, meso znatno povećava kiselost krvi.
Voće i povrće, koje je bogato kalijumom, predstavlja prirodni odbojnik (održava konstantnu vrednost Ph) i štiti od hipertenzije (visokog krvnog pritiska) i infarkta. Prema nekim istraživanjima, odnos kalijuma i natrijuma bi trebalo da bude 10:1 u korist kalijuma, dok je u savremenoj ishrani ovaj odnos oko 3:1 u korist natrijuma. Prirodni kalijumov bikarbonat, koji daje alkalnu reakciju pri metabolizmu hrane, u industrijski obrađenim namirnicama je obično u kombinaciji sa kuhinjskom solju – koja zbog toga što sadrži hlor, umanjuje alkalizaciju, utiče i na skupljanje krvnih sudova i otežava cirkulaciju krvi i prenos kiseonika do svih ćelija u telu.
Uticaj okoline
Većina ljudi je potpuno nesvesna uticaja zagađenosti našeg okruženja, posebno metalima koji se nalaze u svakodnevnoj ishrani, vodi koju pijemo, ili u vazduhu kojeg udišemo. Brojni teški metali su svuda oko nas, poput aluminijuma od kojeg se danas sastoji svaka konzerva hrane ili pića. Nalazi se i u kozmetičkim proizvodima, dezodoransima, posuđu… Njegova upotreba je vrlo raširena.
Danas se aluminijum smatra jednim od glavnih krivaca za neka oboljenja srca, depresije, psihoze… Dokazano je da ljudi koji boluju od Alchajmerove bolesti u mozgu – imaju više aluminijuma od prosečne osobe. Svi metali i teški metali se nakupljaju u našem telu, a vrlo teško ih je eliminisati.
Emocionalna stabilnost
Emocionalno i mentalno stanje je prvi uslov za očuvanje dobrog zdravlja. Moderna medicina danas kaže da je 80 odsto problema psihosomatskog porekla. Osetljivost na stres za posledicu ima mnoge bolesti. Mržnja, bes, ljutnja ili tuga mogu da poremete našu pokretačku životnu energiju i time uzrokuju mentalno-emocionalnu neravnotežu. Ako se takvo stanje u našem umu zadrži duže vreme, ono izaziva trajnu neravnotežu i veće zdravstvene tegobe.
Osteoporoza i mleko
Najbolji primer koji objašnjava važnostpH krvi je sve češća pojava osteoporoze kod mladih u razvijenim zemljama Zapada, gde se konzumiraju vrlo velike količine mlečnih proizvoda. Reklamne kampanje mlečnih industrija se obično zasnivaju na tvrdnji da je savremenom čoveku potrebna svakodnevna doza kalcijuma, kao i da su mleko i mlečni proizvodi najbolji izbor.
Mleko spada u namirnice sa neutralnimpH efektom na krv, ali samo ukoliko nije homogenizovano, ako je bez aditiva i ukoliko u njemu nema ostataka lekova, koji se obično preventivno primenjuju na velikim industrijskim farmama. Razni popularni šejkovi, voćni jogurti i slični napici od mleka, koji sadrže i velike količine aditiva i šećera – nažalost su jedan od razloga smanjene gustine kostiju kod dece i mladih.
Nekoliko saveta koji mogu da pomognu održanju balansa kiselina i baza u telu:
♦ Žvaćite dobro hranu, i to najmanje 35 puta, jer pljuvačne žlezde luče supstance koje dodaju bazni kvalitet svakom vašem zalogaju.
♦ Svakom obroku obavezno dodajte zeleno lisnato povrće i trudite se da izbegavate visokoprocesirane namirnice koje su pune aditiva i konzervansa.
♦ Obratite pažnju na svoje disanje. Svakodnevne vežbe disanja, minimum 25 minuta, značajno doprinose pH balansu u telu.
♦ Umereno vežbajte svaki dan, što će pojačati detoksikaciju i eliminaciju kiselih supstanci iz tela, ali budite oprezni. Vežbanje do iscrpljenosti stvara neželjenu kiselu reakciju!
♦ Jednom nedeljno napravite kupku sa nerafinisanom morskom solju, što će osloboditi telo mnogih toksina. Nakon kupke, poželjno je da se istuširate hladnom vodom.
♦ Trudite se da uvek održite dobro raspoloženje, a pozitivnim stavovima svaki problem pretvorite u izazov!
Kako kiselost može da utiče na naše zdravlje:
◘ Probavni sistem: hronični i akutni gastritis, konstipacija (zatvor), probavni problemi, osećaj nadutosti, problemi sa žuči.
◘ Koštano-mišićni sistem: giht (mokraćna kiselina), bolni mišići (mlečna kiselina), oštećenje diskova između pršljenova, hronična i akutna bol u leđima i vratu, osteoporoza, artritis, reumatizam mekog tkiva i zglobova.
◘ Koža – kosa – zubi: gubitak kose, lomljivi nokti, karijes, paradontoza, suva koža, gljivične bolesti, akne kod tinejdžera i odraslih, nečista koža, celulit.
◘ Metabolizam: prekomerna težina, napadi gladi ili iznenadna želja za slatkim, dijabetes, kamen u bubregu, povišene vrednosti mokraćne kiseline.
◘ Kardiovaskularni sistem: povišen krvni pritisak, sklonost moždanom udaru, prerana kalcifikacija krvnih sudova, poremećaj cirkulacije, vrtoglavica, migrena i srčani udar.
◘ Organizam u celosti: slab imunološki sistem, hronični bolovi, depresija, nervoza i simptomi stresa, sindrom hroničnog umora, preforsiranost kod sportista.
Povećana kiselost igra višestruku ulogu u nastanku gotovo svih hroničnih bolesti, bilo kao «okidač» ili kao rezultat oštećenja ćelija.
RECEPTI
Gomasio
Goma sio (goma – susam, shio – so) je glavni začin koji se koristi u svakodnevnoj makrobiotičkoj ishrani, a jednostavno ga možete pripremiti i sami. Pored toga što poboljšava ukus jelu, njegov veliki doprinos zdravlju se zasniva na vrlo jakom i trenutnom alkalizujućem uticaju na organizam.
Priprema: Na suvom tiganju (nikako ne koristiti teflon!) propržite tri kašike nerafinisane morske soli i dobro je ustitnite u avanu dok ne postane prah. Operite dve šolje integralnog susama i takođe ga prepecite na suvom tiganju, pazeći da ne izgori. Susam je pečen kada dobije lepu boju i kada je hrskav pod prstima. Prespite ga u avan sa isitnjenom solju i nežno ga izmrvite, tako da preko 90 odsto zrna bude usitnjeno. Gomasio se čuva na sobnoj temperaturi, u poklopljenoj drvenoj ili staklenoj posudi, na suvom mestu.
Salata sa umeboši pastom
Umeboši je turšija koja se pravi od jedne vrste japanske šljive, koja je fermentisala tri godine. Ova vrsta turšije se često koristi u medicinske svrhe, ali i kao začin, u umerenim količinama.
Priprema: Dobro oprati zelenu salatu, odvojiti listove i iseći ih na trake širine oko jedan centimetar. Prethodno narendanu rotkvu pomešati sa trakama zelene salate i preliti kašičicom umeboši paste, koja je prethodno razmućena u vodi.
Preuzeto: Zdravahrana.com
