Poznato je da je online bezbednost veliki problem, a digitalno ponašanje građana interesuje velike kompanije, ali i male igrače.
U tu svrhu može da posluži spyware ili stalkerware, maliciozni softver koji je napravljen da radi u pozadini.
Cilj mu je da prati sve što korisnik radi i da informacije šalje onome koji je odlučio da špijunira, te da prikuplja intimne detalje iz života žrtve.
Pametni telefoni su ušli u sve sfere života, pa količina informacija koje otkrivamo namerno, ili pak bez znanja da to radimo, raste.
Zainteresovani za špijunske radnje konstantno tragaju za odgovarajućim, često skupim, alatkama uz pomoć kojih bi mogli da hakuju telefone i nakon toga prate kretanje i ponašanje drugih. Korisnici se upozoravaju da je važno da obrate pažnju na ono što preuzimaju na svoje telefone, te na to koje aplikacije imaju pristup privatnim podacima.
Stalkerware je posebno opasan, budući da je bogat izvor informacija. Može da prati lokacije, da snima telefonske razgovore i krade SMS poruke, lozinke, kontakte, fotografije, mejlove, čak i sadržaje koji su zaštićeni end-to-end enkripcijom.
Da je pretnja ozbiljna, ukazuju i izveštaji kompanije Kaspersky, koja je 2018. godine spyware našla na 58.487 mobilnih uređaja. Najčešće mete su novinari i aktivisti, što ne znači da ostali nemaju razloge da budu zabrinuti, jer korisnici preko ovog softvera mogu da špijuniraju jedni druge, da prate svoje partnere, te druge koji ih iz nekog razloga previše interesuju.
Iako se radi o modernom problemu, to ne znači da je potpuno nov, a u pitanju je ozbiljna pretnja. Srećom, postoje načini da se proveri da li je maliciozna softver prisutan na telefonu, što je korisno, jer je spyware kreiran tako da radi u pozadini, te da ga meta ne primeti.
Pronalaženje malicioznog softvera je prvi korak ka rešavanju problema. Stručnjaci ističu da je najbolja mera predostrožnosti da telefon bude stalno zaključan i daleko od tuđih ruku, budući da instaliranje nije lako bez fizičkog pristupa uređaju.
Oni koji imaju Android telefone anti-spyware alatku mogu da preuzmu od kompanije Kaspersky, pa će ukoliko se na telefonu nalazi neki nepoželjan softver dobiti upozorenje.
Kada su iPhone uređaji u pitanju, spyware se obično pojavljuje u obliku nepoznate aplikacije ili malicioznog profila. Da bi se proverilo da li je nepoželjni softver tu potrebno je da se ode na Settings > General > Profiles & Device Management – ukoliko poslednje opcije nema, to znači da se niko nije igrao telefonom i da malicioznog profila nema. Ukoliko se ipak pojavi, može da se istraži preko “More Details”, a u podešavanjima bi trebalo da se nađe i “Remove Management”.
Pored navedenog se preporučuje i da se telefon stalno čisti, ažurira, da se aktivira dvofaktorska autentifikacija na iCloud nalozima, te da se provere uređaji koji se dobijaju na poklon (da se vrate na fabrička podešavanja).
Ističe se i da je identifikovanje spyware softvera teško na Apple uređajima, jer nema jednostavnog načina da se provere modifikacije, a kompanija ne dozvoljava antivirus aplikacije u svojoj online prodavnici. Tu su drugi načini da se pretpostavi da nešto nije u redu – baterija odjednom kraće traje, koči se tastatura, uređaj brzo ostaje bez prostora za skladištenje, a lokacija je stalno uključena.
Istina je da se mnogi neće naći u ovoj situaciji, ali se špijuniranje preko malicioznih softvera ipak dešava, pa pažnja nije na odmet.
