To što praktikujemo intenzivnu fizičku aktivnost ne znači automatski i da ćemo smršati. Iako nam to može izgledati frustrirajuće, postoji jednostavan razlog zašto ne mršavimo, a evo o čemu se radi.
Ima mnogo ljudi koji iskreno i intenzivno treniraju ali uopšte ne gube na težini, čak se može desiti i da se goje. I u tome nema nikakve misterije, već je sve stvar proste računice. Naime, ako unesemo više kalorija tokom dana nego što potrošimo, ma koliko da smo naporno fizički radili, jednostavno je nemoguće da smršamo.
Evo praktičnog primera. Trčali ste 5 km umerenim ili bržim tempom (ovde govorimo o rekreativcima, ne o profesionalnim dugoprugašima). U slučaju većine ljudi to znači da ste potrošili između 300 i 400 kalorija. Ako nakon toga, da se počastite, pojedete neku slatku pitu, ili popijete zašećereni kafe late sa mnogo šlaga, pa čak i neki “zdrav” proteinski smuti, momentalno ćete nadoknaditi sve što ste potrošili. Na taj način je nemoguće smršati. Da bi vaš trud oko džoginga ili vežbi u teretani doneo rezultat, neophodno je da unesete manje kalorija nego što ste potrošili. Kako? Na primer, nakon 5 km džoginga počastite se jabukom illi bananom, a ostatak dana nemojte da jedete više nego inače.
Mada računanje kalorija nije nešto što treba stalno raditi, ponekad nam prosta računica može pomoći da nam se razbistri u glavi i da shvatimo šta u stvari radimo. Za većinu fizičkih aktivnosti postoje proračuni koliko kalorija troše, i ako vežbamo da bismo regulisali telesnu težinu, to će doneti rezultat jedino ako te kalorije kasnije ne nadoknadimo, tj. ako ostanemo u manjku. Dakle, ako smo vežbali i potrošili 300 kalorija, ne bi trebalo da u ishrani dodamo više od 150 kalorija.
Isto je tako važno šta jedemo posle treninga. Za uspešniju regulaciju telesne težine, treba da se fokusiramo na hranu sa više biljnih vlakana i više proteina, a manje rafinisanog šećera i skroba. Takođe je važno i da pijemo dosta vode.
Preuzeto: Zdravahrana.com
