Poznat je podatak da prve šibice, odnosno štapići umočeni u zapaljivu supstancu, nisu palile po principu trenja, a da je prvi upaljač izmišljen u 16. veku, od jedne vrste pištolja. Prema istorijskim činjenicama, Džon Voker je izmislio šibice 1826. godine. Međutim, one nisu bile pouzdane, te njegov izum nije naišao na odobravanje.
Pet godina kasnije, Šarl Surije napravio je šibicu koristeći toksični beli fosfor. Zanimljiv podatak vezan za ovu priču je da su skoro svi radnici koji su radili na izradi šibica imali neki defekt vilice.
Postavlja se pitanje da li je to povezano s upotrebom fosfora. Adekvatno objašnjenje ne postoji, ali postoji podatak o zameni fosfora netoksičnim supstancama. Naime, ove šibice su se koristile do 1900. godine, kada je izdato naređenje da se sastojak fosfor zameni. Nemački hemičar Johan Vofgang Dobriner izmislio je 1823. godine prvi upaljač, koji je funkcionisao po principu platine i hidrogena.
Upaljač je doživeo slavu kada je Karl Auer Valsbek patentirao farocerijum 1903. godine. Od tog trenutka postoji u obliku u kom se i danas upotrebljava.