Smeh je prastari oblik pokazivanja emocija i komunikacije.
Smeh je nastao pre govora
Mehanizam smeha je toliko usađen u naš mozak, da je pokazano da se i bebe, samo 17 dana po rođenju, osmehuju. Čak i ljudi koji se rode slepi i gluvi razviju sposobnost smejanja.
Smeh je retko kada povezan sa humorom
Jedna studija pokazala je da smeh ima funkciju povezivanja među individuama, a ne sa nečim smešnim.
Pacovi i majmuni se smeju
Koko, poznata gorila koja zna znakovni jezik, imala je specijalni “ha ha” znak za posetioce koji su joj se dopadali, a jedna studija je pokazala da primati ispuštaju zvukove smejanja kada se golicaju. Takođe, pokazano je da pacovi imitiraju zvukove visoke frekvencije u cilju smejanja.
Parovi koji se zajedno smeju, ostaju zajedno
U eksperimentima, pokazano je da parovi koji se u vezi često smeju i zabavljaju, osećaju veću dozu zadovoljstva i duže ostaju u toj vezi, za razliku od parova koji se retko kada smeju.
Smeh kontroliše mozak
Kada vidite da se neko osmehuje, osmehnete se i vi, zar ne? Razlog tome je što se u mozgu u tom trenutku uključuju regije koje pokreću mišiće na licu, kako bi nastao osmeh.
Smejanje sagoreva kalorije
Samo 10 do 15 minuta smejanja dnevno sagori oko 48 kalorija, jer smeh pojačava srčani ritam i unos kiseonika, što utiče na sagorevanje kalorija.
Studije su pokazale da smeh poboljšava memoriju kod starijih ljudi, a u isto vreme utiče na bolji protok krvi u telu kod mlađih osoba. Takođe, smejanje poboljšava opšte zdravlje, jer jača imunitet.
Smisao za humor je nasledan
Studija Univerziteta Nortvest pokazala je da jedan gen, koji je povezan sa depresijom, utiče i na to kakav ćemo smisao za humor imati. Ovde se na prvom mestu misli na tzv. “crni” smisao za humor.
