Kada na negativne emocije odgovorite čistim optimizmom, vi zapravo prikrivate kako se osećate.
Danas je postalo modero biti pozitivan,mnogi ljudi traže pomoć raznih ljudi sa you-tuba kako da zaustave negativne misli ili kako da ostanu na visokoj vibraciji,što vas vremenom može odvesti u totalan anbis.
Kada je osoba obuhvaćena ovim prenaglašenim osećajem toksične pozitivnosti, ona odbija i negira svaku vrstu iskustva koja nas čini čovekom, i živi život na taj način, odbijajući da prihvati empatiju, već čezne upravo za tim uopštenim floskulama „sve će biti u redu“, „potrebno je da prođe vreme“ i slično, što ne predstaljva način da joj/mu bude bolje.
Ukoliko osoba baš želi takvu povratnu informaciju, potrudite se da kao osoba kojoj je stalo do njenih/njegovih osećanja objasnite u čemu je razlika. A, pomaže.
Na ovaj način možete prepoznati toksičnu pozitivnost:
1.Kada skrivate šta zaista osećate,
2.Kada odbacujete svoje emocije,
3.Kada se osećate krivim/om zbog negativnih emocija koje osećate
4.Kada umanjujete iskustva drugih ljudi govoreći kratko „samo ne razmišljaj o tome“
5.Kada pokazujete drugu perspektivu na način nije toliko loše
6.Kada činite da se drugi osećaju neprijatno zbog toga što osećaju negativnu emociju.
Pojednostavljeno izgleda ovako. Umesto da kažete „samo budi pozitivan/na“ recite zaista kako stoje stvari, recimo, na ovaj način: „mnogo toga može da pođe po zlu; hajde da vidimo šta može dobro da izađe iz toga“.
Kod toksične negativnosti trebalo bi isto da znate da vaša pozitivnost ka drugoj strani može da se protumači i kao lažno osećanje brige ili interesovanja za problem. Zaista je važno da iskreno i realno odgovorite na emociju koja vam je iskazana i da pružite čistu empatiju, nikako optimizam.
Nemojte pokušavati da popravite osećanja jedne osobe, već joj samo recite da ste tu za nju/njega.
