To je svima dobro poznata izreka: batina ima dva kraja. Ona nas upozorava da se borba batinama ili palicama može u bukvalnom, ali i u prenesenom smislu, završiti dvojako: ili povoljno, ili nepovoljno, dobro ili loše. Pošto se batina obično drži za tanji kraj, onaj koga tuku i koji, dakle, prolazi loše, stvarno izvlači deblji kraj. Otuda onda i takvo značenje pomenutog izraza.
Zanimljivo je da se u istom značenju „proći loše” upotrebljava, i to pretežno u hrvatskoj govornoj praksi, i izraz izvući tanji kraj. To je, verovatno, nastalo prema onom prvom značenju. Ako neko pri deobi izvuče deblji kraj, znači da dobija i veći, a time i bolji deo.
On, dakle, prolazi bolje. A onaj ko izvuče tanji kraj, logično, prolazi lošije. Prema tome, prvo, pozitivno značenje izraza izvući deblji kraj nastalo je u situaciji neke deobe, a drugo, negativno „loše proći” prema izrazu batina ima dva kraja.
Treba reći da postoji još jedan sličan izraz. To je izvući kraći kraj, koji uvek znači: „proći loše”. On je, kako su jezikoslovci već razjasnili, nastao iz običaja da se neugodni poslovi ili zaduženja dodeljuju izvlačenjem štapića ili šibica, od kojih je jedna kraća od ostalih. Onaj ko izvuče kraću šibicu ili štapić, gubitnik je i mora se pomiriti sa izvršenjem neugodnog posla ili zadatka. Otuda je i negativno značenje izraza izvući kraći kraj sasvim logično.
Kako se god okrene, nije dobro izvući ni deblji kraj batine, ni tanji kraj pri izvlačenju šibica. Jedino je pri kakvoj deobi dobro izvući deblji, veći, bolji kraj. A kad izraz izvući deblji kraj ima jedno, kad drugo značenje, obično se da zaključiti na osnovu samog konteksta.
