Za ovu reč ste sigurno kao mali čuli ili ste je izgovorili. Verovatno mnogi od vas ne znaju šta znači reč abrakadabra i koje je njeno poreklo. Mi ćemo vam otkriti šta znači tj. značenje reči kao i poreklo ove zanimljive reči.
Kada se danas kaže “abrakadabra”, najpre se pomisli na mađioničare, trikove i naivne opsenarske zabavne sadržaje. Međutim, izgleda da je u prošlosti ova reč imala mnogo veći značaj, iako se ne zna tačno iz kog je jezika potekla.
Reč “abrakadabra” vezuje se za magiju. Veruje se da je prvi put spomenuta u delu “Liber medicinalis” rimskog lekara i mudraca Kvinta Serena Samonika, u trećem veku nove ere. Verovatno je da on nije sam izmislio reč, već da je korišćena znatno ranije i među Rimljanima i među Grcima.
Ovaj rimski lekar navodi da je reč “abrakadabra” lek za nepoznate, smrtonosne bolesti; treba je zapisati na komadu pergamenta, umotati u komad lanenog platna i nositi oko vrata kao amajliju. Pri tome, reč treba ispisivati u redovima, i to svaki put sa jednim slovom manje na kraju, u obliku obrnutog trougla, u kome se u poslednjem redu nalazi samo slovo “a”.
Verovalo se da ta neobična reč treba da zaštiti od zlih duhova koji izazivaju bolesti i da prizove one dobre, koji imaju zaštitničku ulogu.
Postoji više teorija o nastanku reči “abrakadabra”. Prema jednoj, ona dolazi iz aramejskog jezika, od reči “avra kadavra” sa značenjem “stvaram kako govorim”.
Prema drugoj, nastala je od grčkog “abraksas” ‒ kako su pripadnici gnostičke filozofije zvali boga, a pomoću grčke numerologije zapisivala se kao 365, tj. po broju dana u godini.
Jedna teorija objašnjava da je “abrakadabra” nastalo od sažimanja reči za Oca, Sina i Svetog duha, od “Ab, Ben, Ruach hakodesh”.
Prema nekim svedočanstvima, Rimljani su nosili amajlije poput onih iz teksta Serena Samonika, verujući da one leče bolesti “izvlačeći” ih kroz ponavljanje i skraćivanje reči. U 17. veku, u “Mučnom putovanju kapetana Edvarda Fentona”, Ema Tejlor zapisala je da je izlečeno dve stotine ljudi tako što su im stavljene “abrakadabre” oko vrata, a vek kasnije nešto slično pominje i Danijel Defo u “Dnevniku iz godine kuge”.
Iako se takav način “lečenja” izgubio u 19. veku, ostajući u domenu mađioničarskih trikova, koristile su ga pojedine savremene ezoterične organizacije u svojim ritualima.
Foto: Pixabay
Preuzeto: informer.rs
