Postoji mnogo običaja koji se i dalje primenjuju, a retko se zna zbog čega se nešto radi. Među rasprostranjenijim je onaj da se novopečenom tati pocepa košulja kada na svet stigne beba.
Neki delove te košulje uzimaju kao pelcer, a da li znate odakle sve potiče i koliko dugo se praktikuje.
U vezi sa ovim običajem postoji više verovanja.
Smatra se da ovaj običaj datira još iz daleke prošlosti, kada se deca nisu rađala u porodilištima, već kod kuće ili tamo gde bi se porodilja zatekla u tom trenutku.
Nekad se dešavalo da to bude u štali, na njivi, u šumi… Dete se, posle rođenja, uvijalo u neko platno zbog hladnoće i da se tako još nejako zaštiti, pa se zbog toga cepao komad odeće, po mogućnosti muške.
Ukoliko se dete rodilo u kući uzimala se košulja iz kuće, međutim, ako bi se to desilo na ulici onda se zaustavljao prvi muškarac koji bi se tu zadesio, te bi se od njega uzimala košulja.
Postoji verovanje da cepanje treba da rade samo muškarci muškarcima i da na taj način jedan drugom donose sreću. Taj koji je postao otac drugima će preneti dobru sreću da i oni uskoro postanu. Otuda i momenat sa pelcerom. Smatra se da onaj koji zadrži komad pocepane tkanine, dobiće isti pol deteta kao i otac kome je košulja pocepana. Mada, postoje i verovanja da će dete biti suprotnog pola.
Novo vreme nosi i nove teorije, pa je jedna od najprihvaćenijih i ta da se vremenom svaka košulja istanji i iskrza. Zato svaka nova košulja predstavlja novu snagu, pa zbog toga, kada se rodi dete, komšije, prijatelji i rođaci navale da cepaju uz reči:
– Ovu da pocepamo, još mnoge da promeniš… Ti i tvoje dete imali snage i pameti nove, dok god ste živi i zdravi.
Koja goda da je ispravna, poruka je jasna – slavi se novi život sa željom da stigne još mnogo novih beba.
