-Upravo sam dobio službenu informaciju, da je Vojislav Koštunica pobedio na predsedničkim izborima. Tu odluku je doneo organ koji po Ustavu na nju ima pravo i smatram da ona mora da se poštuje. Želim da zahvalim svima koji su mi ukazali poverenje i na ovim izborima za mene glasali, ali da se zahvalim i svima koji za mene nisu glasali jer su mi sa duše skinuli jedan veliki teret odgovornosti koji nosim punih 10 godina…, počeo je svoj govor 6. oktobra 2000. godine dotadašnji predsednik SRJ Slobodan Milošević.
Ovim govorom, on je priznao poraz u prvom krugu predsedničkih izbora, nakon što je narod izašao na ulice 5. oktobra tražeći da preda vlast.
“Gotov je” bio je simbol petooktobarskih demonstracija. Najmasovniji protest na ulicama Beograda je i ostvario svoj cilj. Milošević je pao. Ono što savremenici ocenjuju, jeste da je to bio i jedini efekat. Sva druga obećanja koja je tadašnja Demokratska opozicija Srbije (DOS) dala građanima, ostala su neispunjena.
Na izborima održanim 24. septembra, Miloševićev protivkandidat bio je predsednik Demokratske stranke Srbije Vojislav Koštunica, kao kandidat Demokratske opozicije Srbije (DOS). Prvi preliminarni zvanični rezultati Savezne izborne komisije, ukazivali su da je Koštunica osvojio 48,22%, a Milošević 40,23% glasova. Izborni štab DOS-a objavio je da je Koštunica pobedio sa više od 50 procenata.
Između dva izborna kruga, Slobodan Milošević se obratio javnosti, govorom 2. oktobra 2000. godine.
U tom govoru, koji je istorijski po mnogo čemu, između ostalog je i rekao:
“U našoj javnosti je već dugo prisutna grupacija koja, pod imenom opozicione političke partije demokratske orijentacije, zastupa interese vlada koje su nosioci pritiska na Jugoslaviju, a posebno na Srbiju. Ta grupacija se na ovim izborima pojavila kao Demokratska opozicija Srbije. Njen stvarni šef nije njihov kandidat za predsednika države. Njihov dugogodišnji šef je predsednik Demokratske stranke i saradnik vojne alijanse koja je ratovala protiv naše zemlje. On svoju saradnju sa tom alijansom nije mogao ni da sakrije. Uostalom, čitavoj našoj javnosti je poznat njegov apel NATO-u, da se Srbija bombarduje onoliko nedelja koliko je neophodno da bi se njen otpor slomio. Na čelu tako organizovane grupacije na ovim izborima nalazi se, dakle, zastupnik vojske i vlada koje su nedavno ratovale protiv Jugoslavije. Zastupajući te interese, iz ove grupacije su našoj javnosti poslate poruke – da će sa njima na čelu Jugoslavija biti izvan svake opasnosti od rata i nasilja, da će doći do ekonomskog prosperiteta, vidno i brzo ostvarenog višeg standarda, takozvanog povratka Jugoslavije u međunarodne institucije, i tako dalje. Poštovani građani, moja je dužnost da vas javno i na vreme upozorim da su ta obećanja lažna. I da stvari stoje obrnuto, jer upravo naša politika garantuje mir – a njihova samo trajne sukobe i nasilje”.
Služba državne bezbednosti iznela je u javnost da su postojale informacije o učešću stranih obaveštajnih službi u pružanju logistike, kao i o pristizanju znatnih finansijskih sredstava iz inostranstva koja su stavljena na raspolaganje liderima DOS-a. Bivši šef DB-a Radomir Marković potvrdio je tada da se znalo da će demonstrantima biti podeljena veća količina oružja i da je postojala opasnost od izazivanja oružanih sukoba, te da su o svojim saznanjima upoznali ministra policije.
Sve je počelo još štrajkom rudara u rudnicima Kolubare 29. septembra. DOS je pozvao narod da dođe 5. oktobra ispred Savezne skupštine kako bi se suprotstavili „velikoj izbornoj krađi” koju je, kako su govorili, Savezna izborna komisija sprovela po nalogu Slobodana Miloševića. Dat je rok Slobodanu Miloševiću da do četvrtka, 5. oktobra, u 15 časova, prizna izbornu volju građana na saveznim, predsedničkim i lokalnim izborima. Zahtevano je i da RTS promeni uređivačku politiku i omogući objektivno informisanje o zbivanjima u Srbiji.
Pristalice DOS dolazile su u Beograd od ranog jutra, organizovano, iz cele Srbije. Oko 15 časova okupljeni su pokušali da uđu u zgradu Skupštine, ali je policija uspela da odbije taj napad. Bačena je velika količina suzavca na narod.
Ipak, već oko 16 sati kordon je probijen i narod je upao u Skupštinu. Policija se povukla. Gotovo sva stakla na zgradi parlamenta su bila razbijena. Masa je poharala Skupštinu, od slika na zidu do nameštaja. Ubrzo potom krenulo se i na RTS. Zgrada RTS-a u Takovskoj ulici je zapaljena, a redovni program RTS-a je prestao da se emituje već posle 17 sati.
Nakon protesta 5. oktobra Savezna izborna komisija saopštila je konačne rezultate, po kojima je odnos glasova između ove dvojice kandidata na izborima bio 50,24% prema 37,15%, odnosno da je Koštunica pobedio u prvom krugu izbora.
Novi predsednik SRJ, Vojislav Koštunica, obratio se te večeri građanima sa terase Skupštine grada Beograda, a potom i preko RTS. Demokratska opozicija Srbije je formirala krizni štab za ključne funkcije u zemlji u koordinaciji sa novim predsednikom, a predstavnici DOS razgovarali su tokom noći sa čelnicima državne i javne bezbednosti.
Jutro 6. oktobra, ispred Skupštine grada, dočekao je veliki broj ljudi. Milošević se obratio narodu i priznao poraz, a Vojislav Koštunica je 7. oktobra položio predsedničku zakletvu pred poslanicima Savezne skupštine.
„Završili smo veliki posao… sada je ostalo samo da isteramo stvari do kraja!”, pisalo je na prednjoj strani pamfleta „Program demokratske vlade”, koji je deljen tokom demonstracija, a na zadnjoj strani „Naša odlučna namera je da uspostavimo red u Srbiji, da uvedemo vladavinu prava i da sagradimo dinamičnu privredu uključenu u svetsku ekonomiju”.
Najavljivali su: transparentnu i kontrolisanu vlast, stabilne i legitimne institucije, kvalitetan menadžment u državnoj upravi, privrednim institucijama, obrazovanu i kvalifikovanu radnu snagu, solidnu infrastrukturu.
Program demokratske vlade Srbije, čiji je mandatar bio Zoran Đinđić, dala je sebi zadatak – odlučno suzbijanje korupcije i zloupotreba. Da bi to sproveli najavljivali su: reformu pravosudnih organa, krivičnog zakonodavstva, službi javne i državne bezbednosti, uspostavljanje privremenih specijalnih organa za suzbijanje korupcije i zloupotreba u javnim službama, kontrolu državne uprave i javnih službi, uspostavljenje instituta ombudsmana, reformu državne uprave.
Takođe su bili najavili izmirenje dugova vlade prema građanima, dugova preduzeća prema vladi, međusobnog dugovanja banaka i preduzeća. Najavljivali su privatizaciju, privlačenje investicija, dinamični privredni razvoj…
Krajem oktobra formirana je tzv. prelazna Vlada Srbije, koju su činili DOS, SPS i SPO. Njen zadatak je bio da omogući funkcionisanje države do izbora nove vlasti. Vanredni parlamentarni izbori raspisani su bili za 23. decembar i na njima je Demokratska opozicija Srbije osvojila 176 poslaničkih mesta. Zoran Đinđić je 25. januara 2001. godine izabran za predsednika Vlade Srbije, a ubijen je u atentatu 12. marta 2003. godine, ispred zgrade Vlade.
Izvor: 24sedam
