U Srbiji se od 2007. godine 16. decembar zvanično obeležava kao Dan sećanja na Rome stradale u Drugom svetskom ratu.
Taj datum je odabran jer je 16. decembra 1942. godine Hajnrih Himler izdao naredbu za sistematsko uništavanje Roma i upućivanje u koncentracione logore radi likvidacije.
Evropski parlament je 2015. godine prihvatio inicijativu da se 2. avgust obeležava kao Međunarodni dan sećanja na genocid nad Romima, povodom sećanja na ubistva Roma u logoru Aušvic-Birkenau između 2. i 3. avgusta 1944. godine.
Stradanja Roma za vreme Drugog svetskog rata dugo su bila u senci. Zbog opšte nezainteresovanosti istoriografije i ignorisanja romskih žrtava, o genocidu nad Romima se govori kao o “zaboravljenom genocidu”.
Tek osamdesetih godina XX veka Nemačka je priznala da su i Romi bili na meti nacista i da su, kao takvi, bili žrtve genocida. Postepeno je sve više zemalja priznalo romske žrtve, ali taj proces još uvek nije potpuno završen.
Poslednjih godina napravljeni su značajniji koraci u istorijskom istraživanju i u raznim zemljama su objavljene nove studije o stadanjima o Roma.
Kako bi doprineli poboljšanju kulture sećanje na Porajmos ili Samudaripen, kako Romi nazivaju genocid nad svojim narodom u Drugom svetskom ratu, organizacija Terraforming u saradnji sa lokalnim istorijskim arhivima, muzejima i istoričarima trenutno priprema edukativnu grafičku novelu o
stradanju Roma u Sremu. Srem je za vreme Drugog svetskog rata bio pod okupacijom Nezavisne države Hrvatske. Priča prati Todora Familića, legendarnog basprimaša iz sremskog sela Molovin. Todor je uspeo da izbegne sudbinu 97 članova svoje familije koje su ustaše ubile u Jasenovcu samo zato što su bili Romi.
Međunarodna alijansa za sećanje na Holokaust (IHRA) je nakon višegodišnjeg rada grupe eksperata 8. oktobra ove godine donela definiciju anticiganizma koju su na plenarnoj sednici prihvatili predstavnici vlada 34 zemlje članice, uključujući Republiku Srbiju. IHRA je tom definicijom potvrdila da je anticiganizam bio suštinski element u politikama progona i uništavanja Roma, sve do genocida, koje su počinili nacistička Nemačka i drugi fašistički režimi, kao i ostali saradnici koji su u tim zločinima učestvovali.
Više o samoj organizaciji Terraforming možete saznati na našem sajtu.
www.terraforming.org
TERRA
FORMING
Teraforming je neprofitna nevladina organizacija registrovana 2010. godine u Novom Sadu, posvećena promociji kulture sećanja i unapređenju pedagoških metodologija i nastavnih materijala o Holokaustu i drugim stradanjima za vreme Drugog svetskog rata u Srbiji i širom Evrope. U cilju ostvarenja svoje misije Teraforming razvija projekte međunarodne saradnje i razmene na polju kulture i obrazovanja, kreira nastavne materijale i pedagoške programe angažujući nastavnike, arhiviste, bibliotekare, istoričare i druge eksperte, donosioce odluka, kreatore politika, manjinske grupe, omladinu i druge aktere, kako u Srbiji tako i međunarodno, sve u cilju osnaženja borbe protiv antisemitizma, anticiganizma i drugih oblika kesnofobije, kao i iskrivljenja, manipulacije i politizacije istorije.
