Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić prisustvovao je obeležavanju Dana sećanja na stradale u NATO agresiji 1999. godine u Prokuplju.
Obeležavanja Dana sećanja na stradale u NATO agresiji održalo se na Trgu Topličkih junaka.
Ovom događaju prisustvovali su i predsednik Republike Srpske Milorad Dodik i predsednik Narodne skupštine Republike Srpske Nenad Stevandić, ministri u Vladi Srbije, predstavnici lokalnih samouprava, kao i veliki broj građana.
Izvođenjem kompozicije Vostani Serbije završena je centralna manifestacija obeležavanja 25 godišnjice početka agresije NATO-a.
Obraćanje predsednika Srbije
Predsednik Aleksandar Vučić rekao je da je prva NATO bomba, koja je ubila srpskog vojnika, pala je baš u Prokuplje.
– Ubila je Bobana Nedeljkovića. Njegov otac rekao je jednu stvar sa kojom svaki otac leže i budi se, posebno u teškim vremenima. A to je: “Šta ti je važnije, dete ili otadžbina?”. Čak i kada mu se to najstrašnije dogodilo, nije mogao da odgovori na to pitanje. A oni su ubili Bobana zato što su hteli da nam unište otadžibinu, da nas raskomadaju. Prošlo je 25 godina i još se ne damo i još ne pristajemo na komadanje Srbije. Ima jedan mali narod u Evropi koji se i dalje ponosno i dostojanstveno drži i koji ne pristaje na okupaciju. Ono što su u stvari hteli da nam kažu jeste: “Ne žalimo, mi smo svoj posao komadanja Srbije obavili”. Ja im kažem: “Niste, jača je Srbija i ovaj narod, ne možete da nam ukinete slobodu, i vazduh možete da nam ukinete, slobodu vam nećemo dati” – rekao je Vučić.
On je dodao da je naša obaveza da ne zaboravimo našu ubijenu decu, ali i da ne zaboravimo naše junake.
Predsednik je podsetio da je mala Bojana Tošović umrla u očevim rukama.
– Večeras sam posetio porodicu male Bojane, najmlađe dete, beba koju je NATO ubio direktnom bombom raketom, koja je uništila njihovu kuću. Bojana je imala 11 meseci, umrla je u očevim rukama – podsetio je predsednik i opisao koliko mu je bilo teško da ne zaplače prilikom te posete.
Kako on kaže, da ne bi zaplakao pred majkom i sestrom Tošović, morao je da promeni temu i pita kako ide škola.
– Nije to pravo pitanje. Pitanje je šta su zlikovci uradili i kako pokušavaju to danas da objasne. U isto vreme kada pričaju kako im je žao žrtava, kažu da veruju kako će Srbija i tzv. Kosovo zajedno da gledaju u budućnost. U stvari kažu, nije nam žao, mi smo taj prljavi posao obavili. Moj posao kao predsednika je da kažem da nisu. I kad nam oni kažu “ne brinite, žao nam je zbog civila”. Stvarno? A nije vam žao vojnika i policajaca jedne suverene zemlje, koje ste ubijali. Neka vam Bog oprosti svaki greh, mi ih nikada nećemo zaboraviti. Njihovi životi su utkani u kamen budućnosti Srbije. Bez njih nismo ništa i to nikada ne smemo da zaboravimo – naglasio je Vučić.
Predsednik je istakao da u NATO nećemo nikada, već ćemo čuvati i štitit našu vojnu neutralnost.
– Nema čime Srbiju niste kaznili, ali ne možete da nam otmete pravo da živimo za svoju zemlju. Toplica je deo junačke Srbije, deo sa kojim nijedan pedalj Srbije ne može da se poredi jer je ovde najviše junaka. Ovde su nam najveći junaci. Mala Srbija boriće se istinom, čašću, znanjem, svim što ima i čime raspolaže da sačuva svoju teritoriju, narod i svoju budućnost. Rezervnu otadžbinu nemamo i baš kao što je ova pesma rekla “Volimo te otadžbino naša”, neka živi budućnost Srbije – poručio je predsednik i dodao:
– A vi svi prijatelji pravi i lažni, hvala vam na svemu, Srbiju su pokušali da ugase, ali nikada nisu uspeli. I ova kiša je znak za preporod Srbije. Pre 25 godina je bio prelep dan, i tada su počeli da ubijaju. Pred vama je Srbija koja će znati da se sačuva i da se odbrani. Nadam se da ćemo se viđati mnogo boljim povodima, a Srbiju im nećemo dati.
Dodik: Ubijali su nam decu
Naša sloboda je najvažnija, poručio je predsednik Republike Srpske Milorad Dodik.
– Pre 25 godina nismo verovali da nam se to dešava. Nisu imali nijednu odluku relevantnih tela, osim mržnje i namere da jednom malom srpskom narodu nanesu štetu, udarac, od kojeg se ne bismo oporavili i koji bismo morali da nosimo kao pečat. Potrkivali su se oni koji su u Drugom svetskom ratu bili na drugoj strani, da nas bombarduju. Ubijali su nam decu, malu decu, tek rođenu – poručio je Dodik.
On je dodao da kada ubijete decu, ubijete čitav svet.
Sestra najmlađe žrtve NATO agresije
Manifestacija je, posle besede patrijarha Porfirija, nastavljena intoniranjem himne Bože pravde.
Nakon toga, prisutnima se obratila Anđelka Tošović, sestra najmlađe žrtve NATO agresije, Bojane Tošović i ćerka nastradalog Božina Tošovića.
Anđelka je rođena tokom bombardovanja.
Ona je kazala da vreme prolazi, ali rane na duši ne zarastaju.
– Prošlo je 25 godina od kada su mog oca i moju sestru odnele ptice i oni su napustili ovaj svet. Ja ih nisam upoznala. Bila sam u majčinoj utrobi te tužne večeri 11. aprila 1999. godine. Bila je Velika subota. Moja porodica se spremala za naš veliki praznik, Vaskrs. Trebalo je da to bude njihov prvi zajednički praznik. Ali niko nije ni slutio da će biti poslednji i da će svakog sledećeg biti knedla u grlu moje majke i suze na njenom licu. Tako je i sada, posle 25 godina. Vreme prolazi, ali rane na duši ne zarastaju – rekla je Anđelka.
Nije, kaže, ni na koga ljuta i nikoga ne mrzi, i ne želi nikome zlo, čak ni onima koji su zlo naneli njoj i njenojh zemlji.
– Nisam ja ni na koga ljuta zbog toga što mi fali deo duše u životu. I ne, nikoga ne mrzim i ne želim nikome zlo, čak ni onima koji su ga naneli meni i mojoj porodici, našoj zemlji. Verujem da se dobrotom rađa ljubav i da je Bog jedini i najmerodavniji sudija i da će zalečiti suze i bol svih majki, očeva, braća i sestara, svih ranjenih duša u ovoj zemlji, a mnogo nas je – poručila je Anđelka.
Obraćanje patrijarha Porfirija
Patrijarh srpski Porfirije poručio je da je nevina krv koja je pala pre četvrt veka širom zemlje postala zalog naše nade.
– Srećan sam čovek, radostan kao pravoslavni Srbin, blagosloven kao sveštenik, jer nikakav ultimatum nije pokolebao moj narod da odustane od ljubavi Boga i bližnjeg. Iako je cena takvog opredeljenja vrlo skupa, ona je istovremeno i zalog opstanka i trajanja, ne samo na geografskim mapama, nego i u večnosti. Zar i mala Milica Rakić i Topličanin Boban Nedeljković i ostalih 11 vojnika postradalih u kasarni u Kuršumliji, i svi stradali nisu stajali na istoj strani, strani nevine žrtve? Nevina krv koja je tad pala širom zemlje, postala je zalog naše nade i seme spasa – rekao je Porfirije.
Ukazao je da su naš orijentir i merilo sveti mučenici koji su ostali dosledni sebi i vrednosnom sistemu koji nema alternativu.
– Zato, i pored činjenice da smo izgubili najmilije, naše poverenje u Boga čini da glavni osećaj koji nas obuzima nije neutešna žalost i nenadoknadivi gubitak nego najdublje saznanje i uverenje da smo imali, imamo, i imaćemo najdostojnije među nama, koji ni za šta nisu hteli i neće da zamene svoju žrtvu za egzekutorske privilegije – istakao je patrijarh Porfirije i dodao:
– Pamtimo prošlost, živimo sadašnjost koja nam je data i odlučno gledamo i idemo u budućnost imajući za vodinju nadu, jer po reči Svetog pisma nada ne postiđuje.
Agresija NATO-a na SRJ, trajala je od 24. marta do 10. juna 1999. godine bez odobrenja Saveta bezbednosti UN i u njima je ubijeno više od 2.500 ljudi, uključujući 87 dece, i naneta je šteta od 100 milijardi dolara, a lekari beleže posledice upotrebe osiromašenog uranijuma, odnosno porast broja obolelih od raka.
