Posle Nikoljdana i Đurđevdana ovo je svetitelj koji se kod Srba najviše poštuje i slavi. Jovan je u reci Jordanu krštavao svakoga ko se pokajao. Živeo je jednostavno i asketski hraneći se insektima i medom divljih pčela, a odevao se u haljinu od kamilje dlake.
Praznik Sveti Jovan Krstitelj kog 20. januara slavi Srpska pravoslavna crkva, posvećen je Isusovom rođaku, poznatom kao Jovan Preteča. Jovan se zove Krstitelj, jer je, po verskom učenju, krstio Isusa Hrista, a Preteča zato što je najavljivao Hristov dolazak.
Sveti Jovan je primer čvrste i nepokolebljive vere, poštenja, odvažnosti i istinoljubivosti. To je i bio uzrok njegovog stradanja, jer je javno govorio o nemoralu i bludu cara Iroda, koji je živeo u grehu sa svojom snahom Irodijadom, majkom Salome.
Sveti Jovan se praznuje više puta u godini: 7. jula – Ivanjdan – rođenje Svetog Jovana, 11. septembra – Usekovanje glave i 6. oktobra kada se obeležava svetiteljevo začeće.
Narodni običaji i verovanja
Jovan je ubijen za vreme kralja Judeje Iroda koji je naredio da se proroku odseče glava. U narodu postoji običaj da se ljudi na Jovanjdan bratime i kume, jer se Jovan smatra uzorom karaktera i poštenja.
Foto: Profimedia
Vernici, bilo pravoslavci ili katolici, vrlo često daju Jovanovo ime svojoj deci. Pravoslavci slave krsnu slavu svetog Jovana, a katolici obično slave imendan.U narodu postoji običaj da se ljudi na Jovanjdan bratime i kume, jer se Jovan smatra uzorom karaktera i poštenja.
Procenjuje se da je Sveti Jovan po broju onih koji ga slave na trećem mestu među Srbima. Najviše se slave Sveti Nikola i Sveti Arhanđel Mihail. Jovan Krstitelj se smatra zaštitnikom pevača, muzičara, krojača, kožara, krznara, vunara, remenara, gostioničara, nožara, brusača, zatvorenika, osuđenih na smrt, uzgajivača ptica, obolelih od epilepsije, krštenika, Malte, Jordana i velikog broja gradova širom sveta.
Bio je takve moralne čistote da se pre mogao nazvati anđelom, kako ga Sveto Pismo i naziva, nego smrtnikom. U ponoć, kada nastaje dan Svetog Jovana, odabere se jedno jaje i spusti u posudu s vodom: ako potone, to znači da je sudnji dan blizu.
Jovanova ruka
Za ruku svetog Jovana priča se da ju je svake godine, na dan, svetiteljev arhijerej iznosio pred narod. Ponekad se ta ruka javljala raširena, a ponekad i zgrčena. U prvom slučaju označavala je rodnu i obilnu godinu, a u drugom nerodnu i gladnu. Njegova desna ruka, ona kojom je zahvatio vodu iz Jordana kada je krstio Isusa Hristosa, i dalje je u vlasništvu Srpske pravoslavne crkve, a čuva se u manastiru na Cetinju.
Ovo je samo delić narodnog verovanja u moć zametka života i njegovu duhovnu vezu sa Bogom, Hristom i Svetim Jovanom. Podsetimo, vernici SPC u septembru obeležavaju i praznik Usekovanje glave Svetog Jovana i uz taj dan vezali su mnoge lepe običaje. Verovali su da na taj dan mogu saznati kakva ih sudbina čeka pa da se pomole svecu da im usliši želje. Na dan Usekovanja glave Svetog Jovana Srbi se ne vesele i, ako je moguće, nož u ruke ne uzimaju i to u znak sećanja na stradanje Jovanovo.
Na taj dan Srbi ne jedu i ne piju ništa crveno, jer boja simbolizuje nevino prolivenu svetiteljevu krv. Hercegovci na ovaj dan ne obavljaju teže poslove i vode računa da ne rade ništa oko semenja. Paze na koji je dan palo Usekovanje i u toku cele godine izbegavaju da tog dana imaju bilo šta sa semenom.
Ni deci se ne daje ništa što je crvene boje – ni jabuka, ni paradajz, ni breskva, ni crveno grožđe. Ali na taj dan valja brati lekovite trave: kantarion, nanu, konjsku čuburu, lincuru.
Sveti Jovan se odvajkada smatrao Božjim kumom, i zato svaki čovek, na njegov dan treba da misli o svojim željama.
Preuzeto: srbijadanas.com