Kako legenda kaže, jedan neznabožac imao je gluvonemu ćerku, ali mu se, uprkos tome što nije bio hrišćanin, u snu javio arhangel Mihailo koji mu je poručio da ćerka treba da mu se umije na tom izvoru.
On je to i uradio, pa je nakon molitve umio ćerku, koja je istog trenutka izlečena. Posle tog čuda su se i on i ćerka krstili, a on je na tom mestu sagradio crkvu Svetog arhangela Mihaila koja i danas postoji.
Postoji još jedno čudo koje se i danas prepričava – jedna porodica je nakon dugogodišnjeg čekanja dobila naslednika koji je bio gluvonem, i pored toga, zaostajao je u razvoju.
Svi su im savetovali da ga se odreknu, ali su roditelji rešili da se odsele iz rodnog grada i skrasili se u seocetu u blizini Minska. U blizini kućice bio je potok u koji je, prilikom šetnje sa ocem, dečak upao.
Otac ga je brzo izvukao, a dete je zaplakalo. Otac je bio zgranut i brzo ga odveo do žene, da se i ona uveri u čudo. Roditelji su detetu dali ime Mihail, u čast arhangela, verujući da će mu time obezbediti njegovu zaštitu. Kasnije su saznali da se taj potok zove Mihailovim u čast arhangela Mihaila.
Po crkvenom predanju, anđeo Mihailo je prvi stupio u borbu sa zlim duhom i to ime po crkvenom tumačenju označava “onog koji je kao Bog”.
Preuzeto: srbijadanas.com
