Danas, 4. marta, obeležava se Svetski dan gojaznosti, koji se obeležava od 2015. godine i za cilj ima da pruži podršku i praktična rešenja za pomoć onim ljudima koji imaju višak kilograma, da prevaziđu problem gojaznosti i postignu i očuvaju normalnu telesnu težinu.
U poslednjih dvadeset godina, ako pogledamo podatke za Evropu, možemo videti da je broj gojaznih osoba tri puta veći nego što je to bio pre. Podaci za Srbiju nisu ništa bolji, pa tako, kako su naveli iz Instituta za javno zdravlje Srbije „dr Milan Jovanović Batut“, prema poslednjem istraživanju u našoj državi ima 57,1 odsto prekomerno uhranjenih ljudi, odnosno gojaznih i predgojaznih. Statistika govori da u gojaznosti prednjače muškarci.
Iz više razloga važno je podići svest o tome zašto gojaznost nije dobra po ljudsko zdravlje, ali najpre treba upozoriti da ona predstavlja faktor rizika za javljanje kardiovaskularnih bolesti, koje posledično mogu da dovedu do prerane smrti. Pored toga, treba napomenuti i metaboličke poremećaje, respiratorne poremećaje, gastrointestinalne komplikacije, karcinom, poremećaj rada žlezda sa unutrašnjim lučenjem i razna kožna oboljenja.
Kako dolazi do gojaznosti? Iako postoje ljudi koji imaju genetske predispozicije da postanu gojazni, ima i onih koji, ako vrše prekomeran unos kalorija i to u nepoželjnoj kombinaciji namirnica, ako se nedovoljno bave fizičkom aktivnošću, ako unose alkohol, prekinu pušenje, uzimaju previše lekova, i slično, takođe mogu da završe – gojazni.
Brojni lekari i stručnjaci upozoravaju da je gojaznost „tiha“ boljka, te da dolazi veoma neprimetno i da nije najveći problem dijagnostifikovanje gojaznosti, već motivisanje pacijenata da se tim problemom pozabave i leče ga adekvatno. Tu se najpre misli na promenu ishrane, uvođenje fizičke aktivnosti, psihoterapiju, medikamentnu terapiju i naposletku, ako je to nužno, hiruršku intervenciju.
