“Dete će postati razmaženo ukoliko mu se sve daje”… Sve osim ljubavi…
I tražiće je na sve moguće načine. Boriće se svim silama za nju. Pa učestalo možemo čuti rečenice koje su karaktiristične za takvu decu : “On mora uvek da je u centru pažnje, razmažen je sve mu je dozvoljeno, toliko je drzak i bezobrazan da ja više ne znam šta ću sa njim” i slično… Ukoliko roditelj ne pruža ljubav detetu, a dete je neminovno traži, doći će do neprepoznavanja istog, te će se traženje ljubavi zameniti materijalnim stvarima.
Često danas imamo primer, kada dete zaplače ili na neki način pošalje signal da bi želelo da razgovara, majka mu da telefon kako bi se dete smirilo i otišlo u virtuelni svet.
Šta bi podrazumevala ljubav?
Zagrljaj, zainteresovanost za njihov dan, pohvala, provođenje vremena zajedno, otvorenost, sloboda ispoljavanja emocija, kao i jasno postavljene granice… Ukoliko suštinski to nije prisutno u odnosu dete-roditelj, takvu decu ćemo nazivati razmaženom. Jer da, uvek će tražiti nešto, kako bi nadomestili prazninu i kockicu u kojoj nedostaje iskrena roditeljska ljubav.
U odraslom periodu, nesvesno će tragati za prazninom, koju će, a po navici, popunjavati materijalnim. Tako je naučeno od malena.
Kada je tražilo ljubav, a to nije prepoznato, dobilo je materijalnu stvar.
Materijalne stvari nisu loše, ako nisu zamena za posvećenost.
Roditelj je odgovoran za detetovu prazninu. Valjda je lakše kriviti dete za razmaženost, koje ustvari traži ljubav, nego preuzeti odgovornost.
025.rs/redakcija/Mirko Miljković
