Kristali snega se obrazuju u hladnim oblacima, visoko iznad tla. Na veoma velikim visinama, na kojima se temperatura spušta do −40 °C, vodena para što lebdi u oblacima može naglo da se smrzne u ledene kristale. U nižim oblacima, gde je toplije, kad temperatura padne na nulu, vodena para može polako da se smrzne oko čestica koje nanese vetar.
Mada sneg deluje besprekorno čisto, pokazalo se da se većina snežnih pahulja obrazuje oko komadića zemlje koje vetar ponese u nebo (vodena para može da se smrzne i oko čestica dima). Naime, pomoću veoma jakih mikroskopa, u središtu snežnih kristala otkrivene su skrivene čestice. Pri jednom ispitivanju naučnici su otkrili da je 75% kristala koje su pregledali naraslo oko sitnih komadića gline. Prema tome, snežni kristali su često čestice zemlje obavijene ledom.
Postoje četiri osnovna oblika snežnih kristala. Najjednostavniji imaju oblik dugih šiljatih iglica, a sva tri preostala osnovna oblika jesu šestouglovi – imaju po šest strana. Neki su kao dugi šuplji stubići, u obliku šestostrane prizme, neki kao tanke ravne šestougaone ploče, a neki poput komplikovane šestokrake zvezde.
Na različitim temperaturama obrazuju se kristali različitog oblika: kada je temperatura u oblacima približno od −3 °C do −0 °C, obrazuju se pločice; od −5 °C do −3 °C javljaju se iglice; od −8 °C do −5 °C stubići; od −12 °C do −8 °C ponovo pločice. A zatim, od −16 °C do −12 °C narastaju prvi zvezdasti oblici. Ako se nastavi dalje, do temperatura znatno nižih od nule, smenjuju se pločice, stubići i drugi oblici.
Na krajevima kristalnih stubića nastalih u visokim oblacima, na vrlo niskim temperaturama, mogu pri padu kroz toplije oblake da narastu zvezde. Prema tome, isto kao što se iz preseka kuglice grada može otkriti kako se kretala gradonosna oluja, tako je i oblik snežnih kristala prirodni zapis temperatura oblaka kroz koje je pri padu prolazio kristal.
Svaki snežni kristal je drugačiji od ostalih, ima sopstvenu zadivljujuću strukturu. Ako se pogleda u snežni kristal, vide se šare u šarama, zvezde u zvezdama. Kada kristali snega porastu, otežaju i padaju prema zemlji, njihov oblik se menja.
Ako je temperatura ispod oblaka iz kojih pada sneg niža od 0 °C, snežne pahulje mogu u padu da se istope i pretvore u kišu (u stvari, kiša koja pada često na put polazi kao sneg). Međutim, ako je vazduh dovoljno hladan, pahulje će dolelujati do tla i zastrti ga belim pokrivačem.
Kada se nađu na tlu, kristali postepeno gube svoje tanane oblike i postaju okrugli i bezoblični. Zato, ko želi da vidi pahulje u svoj njihovoj lepoti treba da ih sakuplja na rukavicu ili tamnu tkaninu dok padaju s neba.
