Kada sam bila mala i vrtela se oko šoljice kafe, želeći bar malo da probam, rekli bi mi da deci koja piju kafu, raste rep i brkovi. To je “upalilo” tada ali da bih bila potpuno iskrena, danas mi je kafa nezaobilazni korak jutarnjeg buđenja.
Ni danas roditelji nisu drugačiji. Priča o repu koji raste od kafe se prenela na novu generaciju. Ipak značajna razlika je u tome da se detetu često ponudi neki “sokić”, koji može imati kofein. Na taj način još od malih nogu, deca postaju ovisnici o kofein.
Uticaj kofeina na decu
Kofein ima stimulativno dejstvo i slično deluje na odrasle i decu. Prirodno se kofein nalazi u lišću i semenju mnogih biljaka. Postoji i veštački, koji se dodaje određenim namirnicama. Kofein se definiše kao psihoaktivna supstanca jer podstiče rad centralnog nervnog sistema. Kada se koristi umereno, blago povećava osećaj budnosti i energije.
Kod dece ali i odraslih, kofein čak i u manjim količinama može izazvati:
- Razdražljivost i nervozu
- Stomačne tegobe
- Glavobolje
- Manjak koncentracije
- Poremećaj sna
- Ubrzan rad srca
- Povišen krvni pritisk
Kod male dece nije potrebna velika količina kofeina da bi se izazvali ovi efekti.
Evo nekoliko razloga zašto deci sprečiti unošenje ili u najmanju ruku ograničiti količinu unetog kofeina:
- Dramatični usponi i padovi aktivnosti i koncentracije koji neretko onemogućavaju kontinuirano praćenje nastave i izvršavanje drugih školskih i vanškolskih aktivnosti.
- Deca obično piju kofein koji se nalazi u bezalkoholnim gaziranim napicima. Oni koji konzumiraju više od jedne limenke (355ml) ovog napitka dnevno su 60% skloniji da budu gojazni.
- Kofeinska osvežavajuća pića sadrže prazne kalorije te deca koja ih ispijaju ne dobijaju neophodne vitamine i minerale tako prouzrokujući
- Ispijanje zaslađenih kofeinskih napitaka koje obično prati visoka koncentracija šećera i kiseline, može dovesti do stvaranja karijesa i nagrizanja zubne gleđi.
- Kofein je diuretik, te njegovo neumereno konzumiranje posebno u uslovima visokih temperatura često dovodi do dehidracije.
- Čak i naglo prestajanje uzimanja kofeina može prouzrokovati određene probleme (glavobolju, trnjenje mišića, melanholiju, razdražljivost) naročito kod onih koji redovno konzumiraju uvećane količine istog.
- Kofein može pogoršati već postojeće kardiološke i nervne poremećaje.
Kofeinska osetljivost
Ovo se odnosi na količinu kofeina koja će uticati na određenu osobu. Na sitniju osobu, manja količina kofeina će izazvati nuspojavu. Kofeinska navika se obično javlja kod osoba koje konzumiraju kofein svakodnevno, pa kod njih prag osetljivosti raste i prouzrokuje porast unosa kofeinskih napitaka.
Mlađi su osetljiviji prema kofeinu jer mu nisu toliko izloženi kao odrasli. Količina kofeina u telu pada na polovinu šest sati posle konzumiranja, tako da se njegovi negativni efekti mogu produžiti do kraja dana pa čak uticati i na san te večeri.
Kako izbeći kofein?
Najbolji način da se izbegne unos kofeina je nekonzumiranje bezalkoholnih gaziranih pića. U kući ne držati ovakve napitke ili ih držite u manjim količinama. Deci nuditi vodu, mleko i kod kuće pripremljene voćne napitke. Imajte uvek spremne male flaše sa vodom. Vodite računa o skrivenom kofeinu, čitajući etiketu sa sastavom na proizvodu.
Potrudite se da kofeinska gazirana bezalkoholna pića i kafe zamenite sa napicima bez kofeina. Odvikavanje od kofeina pa i umanjavanje unete količine, može biti neprijatno i dugotrajno. Praćeno je osećajem nelagodnosti, nedostatka energije ili razdražljivosti.
Kao i sa ostalim, umerenest je ključ i kod kofeina.
Preuzeto: Mojpedijatar.com
