Neka deca sa radošću idu u školu dok neka ne vole školu. Svi se pitamo, zašto je to tako? Da li to zavisi od roditelja, učitelja, nastavnika illi samog deteta. Detetu treba vremena da prihati školu kao obavezu, ali najbitnije je da dete školu prihvati kao nešto lepo.
Decu od malena trebamo učiti da je škola nešto lepo, poučno i zabavno. Da učimo s decom kroz igru, da deca shvate da je i učenje neka vrsta igre. Tako će deca pre zavoleti školu i lakše privatiti obaveze koje ih čekaju u daljem obrazovanju. Najveći problem je što deca nemaju slobodu, tj.uskraćena im je školama. Bitno je da imaju ograničenja od početka.
Naravno, zavisi i od toga kako se sam učitelj ili nastavnik postavi prema deci. Dete samo po sebi je različito, pa zato svakom detetu treba posebno i pažljivo pristupiti. Najbitnije je da deca nemaju strah i neku vrstu revolta prema školi ili učiteljici, nastavniku.
Samo zajednički rad, roditelja i nastvanika, može uroditi plodom kod dece i postići to neko zadovoljstvo kod njih kad je škola u pitanju. Zato roditelj i učitelj moraju biti u stalnom kontaktu i dogovoru.
Škola, kao ustanova treba da organizuje razne eskurzije, vannastavne aktivnosti, takmićenja, priredbe tako da deci školska godina bude ispunjena i da sami zaključe da škola nije samo učenje, nego i nešto zabavno.
Piše: Vanja
