Takva “podvrsta” ovog oboljenja se naziva naporom izazvana (indukovana) astma, a ne mali broj dece pati od ove bolesti, a da ne zna da je ima. Kada se na naporom izazvanu astmu posumnja, ona se relativno lako dijagnostikuje – procenom plućne funkcije pre i posle fizičke aktivnosti.
Naporom indukovana astma se može preduprediti davanjem odgovarajućih lekova pre početka fizičkog napora, a teške forme ove bolesti (koje su srećom retke) traže i višemesečnu profilaksu.
Može li dete sa astmom da se bavi sportom?
Naravno da može, zapravo treba da se bavi sportom!
Danas, skoro svaka sportska ekipa ima u svojiom redovima po nekog asmatičara. Mame i tate (u ozbiljnijim godinama) se sećaju svetskog i olimpiskog šampiona u plivanju Marka Špica koji je bio asmatičar. Iako je imao astmu u naporu, uz dobru terapjiu on je osvojio devet zlatnih olimpijskih medalja!
Duga je lista aktivnih atletičara, fudbalera, vaterpolista koji imaju astmu, ali postižu vrhunske sportske rezultate, čak i svetske rekorde.
Ključ njihovog uspeha je, pored vrednog treniranja, odlična kontrola bolesti. Pravovremena dijagnoza, adekvatna preventivna terapija (profilaksa) i dobar odabir sportske aktivnosti od deteta asmatičara mogu napraviti odličnog sportistu.
Da li to znači da dete sa astmom treba da se bavi sportom?
Da, treba!
Redovno bavljenje dobro odabranim sportskim aktivnostima poboljšava stanje srca i krvnih sudova, ali i disajnih organa. Regularna i dobro odabrana fizička aktivnost ojačava plućnu funkciju. Zdrav sportski život podrazumeva redovno (i dovoljno) spavanje, zdravu ishranu što poboljšava odbrambenu sposobnost organizma i tako smanjuje verovatnoću od razvoja infekcija disajnih puteva koje mogu doprineti nastanku astme.
Koji je sport “pravi”?
Najbolji izbor su “vodeni” sportovi!
plivanjePlivačke discipline, vaterpolo, pa i veslanje su tako reći idealni sportovi za decu koja imaju astmu. Adekvatna vlažnost vazduh uz odsustvo potencijalnih “pogoršivača” (prašine…) astme, kao i velika angažovanost pluća tokom aktivnosti veoma prijaju deci asmatičarima. Jačanje mišića koji učestvuju u disanju (respiratorni mišići) olakšava disanje, ubrzava protok vazduha, a tako poboljšava funkciju pluća. Zato će deca sportisti, čak i ako do napada astme dođe, lakše pregurati krizu.
Brojne naučne studije su pokazale da deca asmatičari koji se bave sportom ređe imaju napade od “neaktivnih” vršnjaka.
Pored vodenih sportova, pogodni su i drugi “aerobni” sportovi, koji u kontinuitetu angažuju respiratorne mišiće – trčanje na srednje staze, kros, kolektivni sportovi na otvorenom (fudbal, ragbi), planinarenje na umerenim nadmorskim visinama, orijentiring…
Mora li to biti takmičarski sport?
Ne mora!
Redovna rekreativna aktivnost (na primer: tri puta nedljno po sat vremena rekreativnog plivanja) ima odličan efekat na zdravlje deteta, pa i na popravljanje funkcije disajnih organa kod dece koja imaju astmu.
Da li treba izbegavati neke sportove
Uz adekvatnu kontrolu astme dete može da se bavi skoro svakim sportom! Ipak neke treba izbeći, naročito u “nestabilnoj” fazi bolesti.
– Sportovi u zgušljivim i neočišćenim salama (mnogo je takvih sala kod nas) nisu pogodni za decu asmatičare. Manjak kiseonika, uz višak prašine nikako ne pogoduju deci sa astmom. Zato se može desiti da dete, koje ima alergijsku astmu, dobije napad u ovakvim okolnostima što svakako nije cilj bavljenja sportom.
– Intezivni treninzi u teretanama takođe nisu mudar izbor. Ponavljano dizanje tegova je skopčano sa otežanim disanjem i kod najzdravijih sportista, a naročito asmatičarima ne prija ova aktivnost. Ako se pri tom zna da veliki broj teretana nema adekvatnu ventilaciju situacija se dodatno pogoršava. Srećom, rad u teretani se ionako ne preporučuje deci u razvoju, tako da ova priča važi samo za starije adolescente koji imaju jaku želju da postanu muskulozniji, jači i privlačniji.
– Tenis na šljaci ne pogoduje asmatičarima alergičnim na prašinu (koji nemaju adekvatnu kontrolu bolesti), kao ni stoni tenis u zagušljivom ambijentu.
– Dugotrajno trčanje (polumaraton i maraton) se takođe ne preporučuju deci asmatičarima, kao ni planinarenje na veoma visokim nadmorskim visinama (preko 2000 metara). Srećom, ovo i nisu sportovi za decu.
– Ne preporučuje se, bez adekvatne pripreme, ni jaka fizička aktivnost pri niskim temperaturama, kao ni u uslovima sa ekstremnim vrednostim vlage u vazduhu. Ovi faktori, direktnim dejstvom na sluzokožu disajnih puteva mogu dovesti do napada.
Ipak, ove “zabrane” treba uslovno shvatiti! Uz dobru kontrolu bolesti, postoji mogućnost pripreme deteta pred fizičku aktivnost koja može sprečiti pojavu napada astme, čak i u “nepreporučljivim” sportskim aktivnostima. Uzimanje prepisanih lekova (inhalacija bronhodilatatora, uzimanje blokatora lukotrienskih receptora…) određeno vreme pred sportski nastup može veoma uspešno sprečiti eventualni asmatski napad tokom fizičke aktivnosti.
Iako je dejstvo ovih lekova relativno kratkotrajno, oni uspežno odrade posao, zato što sa odmicanjem fizičke aktivnosti organizam sam “otvara” sužene disajne puteve i BEZ pomoći unetog leka.
Šta uraditi pre odluke o učešću deteta sa astmom u nekoj sportskoj aktivnosti?
– Treba se svakako posavetovati sa pedijatrom koji leči dete sa astmom
Procena disajne funkcije (spirometrija) pre i posle napora je ključ za procenu disajne funkcije, a može se relativno jednostavno obaviti i bez komplikovanih aparata. Lekar će detaljno objasniti roditeljima da li je potrebna medikamentozna priprema deteta pred napor, i kako se ona sprovodi. Kada se dete uključi u sportsku aktivnost, potrebne su periodične lekarske kontrole koje će odgovoriti na ključno pitanje – da li odabrani sport pomaže detetu sa astmom.
– Ukoliko se dete uključi u neki od sportskih klubova neophodno je informisati trenera o detetovom zdravstvenom stanju
To će pomoći sportskom pedagogu da postepno opterećuje dete i da razume da ponekad nije u stanju da isprati najnaporniji deo treninga. Profesionalni treneri bi trebalo da znaju osnovne principe treninga deteta sa astmom. Jedan od važnih momenata u treniranju deteta sa astmom je duže “zagrevanje” pred sportski nastup. Ono je od vitalnog značaja, jer posle 20-30 minuta zagrevanja dolazi do “privikavanja” pluća na napor, i otvaranja eventualno suženih disajnih puteva.
– Idealno bi bilo da klupski lekar, u saradnji sa pedijatrom koji vodi dete, prati detetove treninge i procenjuje efekte treniranja
Naravno, sve vrste rekreativnog sporta, uz pridržavanje osnovnih principa o kojima smo pisali, su preporučljive za dete sa astmom. Ne treba po svaku cenu terati dete da se aktivno bavi sportom, pogotovo je pogrešno obmanjivati dete da će se samo uz naporan trening bolest izlečiti. Sport je za dete pre svega igra, a igra mora da prija detetu, a ne da bude još jedna u nizu obaveza koje otežavaju detinjstvo.
Kako spremiti dete sa alergijskom astmom za kondicione pripreme?
Najvažnija je dobra kontrola bolesti!
To znači da treba uzimati propisanu preventivnu terapiju, bez prekidanja pred pripreme. Ako dete dobije napad sedam do deset dana uoči priprema potrebna je inhalatorna terapija. Sada se u takvim situacijama preporučuje kombinacija inhalatornih kortikosteroida i beta agonista (budesonid i formoterol) koji brzo otklanjaju suženje disajnih puteva (bronhoopstrukciju), ali deluju i na složeni proces alergijskog zapaljenja u zidu bronhiola.
Nekada se u ovim situacijama zabranjivao odlazak na pripreme, a sada se kod ogromne većine mladih sportista može izlečiti napad i omogućiti nastavak sportske aktivnosti. Naravno, dok napad traje NEMA sporta, ali se posle pet do sedam dana terapije većina dece sportista lepo oporavi. Pre odlaska na pripreme, konačnu procenu i odluku donosi pedijatar koji leči dete.
Preuzeto: Mojpedijatar.co.rs
