Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović izjavila je da će se u narednih nekoliko godina više nego ikada ranije ulagati u energetsku infrastrukturu koja treba da omogući podsticaj industrijalizaciji, rast životnog standarda i veću energetsku nezavisnosti i sigurnost.
Ona je prilikom predstavljanja razvojnih projekata u energetici u Palati Srbija, na Srpsko-grčkom poslovnom forumu, kazala da se u godinama ispred nas, kormilo srpskog energetskog sektora okreće ka investicijama koje će oblikovati budućnost ne samo energetike, već i privrede.
“To će omogućiti veću energetsku nezavisnost i sigurno snabdevanje za naše građane i kompanije. Kao što je potvrđeno u programu Skok u budućnost – Srbija 2027, koji je nedavno predstavio predsednik Aleksandar Vučić. U narednih nekoliko godina uložićemo više nego ikada ranije u energetsku infrastrukturu”, rekla je ministarka.
Đedović Handanović je ukazala i da se u gasnom sektoru, posle završetka interkonekcije sa Bugarskom krajem prošle godine, Srbija fizički povezala sa izvorima gasa iz Kaspijskog regiona i LNG terminala u grčkoj luci Aleksandropolis.
Ministarka je naglasila i da se planira izgradnja još dva nova gasovoda sa Severnom Makedonijom i Rumunijom, koji će biti završeni pre početka specijalizovane izložbe EXPO 2027.
“Ovi gasovodi će omogućiti snabdevanje prirodnim gasom dodatnom povezivanjem na TAP i TANAP, zatim sa terminala za tečni prirodni gas u Aleksandropolisu, koji se otvara u narednim nedeljama. Svi ti novi pravci osim što će doneti diversifikaciju izvora snabdevanja, ojačaće poziciju Srbije kao tranzitne zemlje”, rekla je Đedović Handanović.
Ona je podsetila i da je cilj Srbije do 2030. povećanje udela obnovljivih izvora energije (OIE) na 45 odsto, kao i pronalazak rešenja za balansiranje novim kapacitetima iz solarnih i vetroelektrana.
“U programu Skok u budućnost – Srbija 2027. među prioritetima su navedeni i projekti koji će dati odgovor na ovo važno pitanje, a to su reverzibilna hidroelektrana (RHE) Bistrica i potencijalna izgradnja RHE Đerdap 3”, rekla je Đedović-Handanović.
Prema rečima ministarke, vrednost projekta izgradnje RHE Bistrica, snage 650 MW, procenjuje se na oko milijardu evra, a istu ulogu, samo sa još većim kapacitetima imaće projekat RHE Đerdap 3, koji sa instalisanom snagom od oko minimum 1.800 MW predstavlja značajan kapacitet i u regionalnim okvirima.
Realizacijom investicija iz javnog i privatnog sektora, kako je istakla, do kraja decenije, obezbediće se na mreži novih 3,4 GW elektrana koje koriste energiju vetra i Sunca.
“To, između ostalog, uključuje elektrane na obnovljivih izvora koje gradi Elektroprivreda Srbije (EPS), jednog GW samobalansiranih solarnih elektrana koje predstavljaju jedan od najvećih projekata u oblasti OIE u Evropi, kao i kapacitete iz OIE koje grade privatni investitori”, rekla je Đedović-Handanović.
Kako je navela, na prvim aukcijama za tržišne premije iz OIE obezbeđena je izgradnja više od 700 MW zelenih megavata, od čega 425 MW u sistemu podsticaja, a plan je da za tri godine kroz sistem aukcija bude obezbeđeno novih 1.300 zelenih MW.
Ministarka je naglasila da je Srbija u poslednjoj deceniji ostvarila značajne ekonomske rezultate, ali da država želi da iskoristi priliku i da do specijalizovane izložbe 2027. godine promeni izgled zemlje, podstakne dalji rast BDP-a i unapredi energetsku nezavisnost i sigurnost.
“Otvoreni smo za razgovore sa svima koji imaju interesovanje za učešće u razvojnim projektima i verujem da postoji veliki potencijal da više sarađujemo u energetskom sektoru sa grčkim partnerima”, navela je Đedović Handanović.
Ministarka je istakla i da je razvojna šansa Srbije i rudarstvo, ističući da je naša zemlja izuzetno bogata kritičnim mineralnim resursima i sirovinama među kojima su bor, litijum, cinka, nikla… ali da treba da imamo strategiju za razvoj tog sektora i da radimo na poboljšanju regulatornog okvira i zakona iz ove oblasti.
Srpsko-grčki poslovni forum je organizovala Privredna komora Srbije (PKS) uz podršku Ambasade Grčke u Beogradu i na njemu prisustvuju predstavncii 163 kompanije.
U privrednoj delegaciji Grčke preovlađuju kompanije iz energetike, građevinarstva, prerađivačke industrije ali i nekretnina i bankarskog sektora.
