Vladajuća stranka u Americi sprema se da sledeće nedelje pretrpi gubitke na biralištima, a kako poraz ne bi bio potpuni fijasko, demokrate su izvadile svoje najjače „oružje” – Baraka Obamu.
Bivši predsednik uglavnom se držao podalje od dnevnopolitičkih zbivanja otkako je sišao s vlasti, ali je partija bila prinuđena da ga vrati u igru. Demokrate su zamolile Obamu da se uključi u kampanju i podrži stranačke kolege da bi ublažio „slobodan pad” partije na izborima 8. novembra.
Iako je u januaru 2017. napustio Belu kuću, prvi afroamerički predsednik ostao je jedan od najpopularnijih demokrata. Suočena s nepovoljnim izbornim predviđanjima, stranka je tražila od Obame da se vrati na scenu i drži govore u ime partijskih saboraca koji se bore za Kongres i guvernerska mesta. Na skupove na kojima je bivši šef Zapadnog krila podsećao javnost na svoje oratorske sposobnosti dolazilo je više simpatizera nego tamo gde su se biračima obraćali manje poznati liberali. Kako prenosi Si-En-En, Obama se pojavio na brojnim skupovima, kao i u više desetina reklama, prikuplja priloge za stranku i poručuje građanima da iskoriste pravo da glasaju i pre zvaničnog dana izbora.
Prema istraživanjima javnog mnjenja, demokrate će izgubiti većinu u Predstavničkom domu, a ni prognoze za Senat nisu ohrabrujuće. Veruje se da je najvažniji razlog inflacija, koja se kreće oko osam odsto. Kao najveća zvezda Demokratske stranke, Obama privlači pažnju kad god komentariše političke događaje i kandidate. Čini se da je njegovo uključivanje sad najneophodnije, jer vladajuća stranka ne može da se obrati demokrati koji bi prvi trebalo da priskoči u pomoć – predsedniku Džozefu Bajdenu.
Uobičajeno je da aktuelni predsednik učestvuje u kampanji svoje stranke i podržava kandidate za Kapitol, ali je Bajden toliko nepopularan (rejting mu je oko 40 odsto građana) da partija veruje da bi joj šef Bele kuće samo odmogao.
Iako je Bajden bio voljan da se pojavljuje na mitinzima demokratskih kandidata, partija se distancirala od njega, a neki liberali su manje ili više otvoreno poručili da ne žele da ih u javnosti vide s predsednikom.
Kako je letos javljao Rojters, Tim Rajan iz Ohaja, koji se kao predstavnik Demokratske stranke bori za mesto u Senatu, nije želeo da Bajden prisustvuje njegovim mitinzima. Demokratkinja Nen Vejli, bivša gradonačelnica Dejtona i sadašnja kandidatkinja za guvernerku Ohaja, nije htela da se sastane s Bajdenom kad je predsednik posetio Klivlend. I Marsi Kaptur, kongresmenka iz Ohaja, poručila je u predizbornom spotu: „Marsi Kaptur ne radi za Džozefa Bajdena, ona radi za vas.”
Obamu žele blizu sebe, ali ni od njega ne mogu da očekuju da će u finišu kampanje napraviti čudo i obezbediti im pobedu, piše „Politiko”, dodajući da će bivši predsednik verovatno samo sprečiti potpuni debakl liberala. Iako je dvaput pobeđivao u trci za Belu kuću i uvek zadržavao visok lični rejting, Obama ni dok je bio na vlasti nije uspevao da pomogne demokratama da ne izgube međuizbore. Demokratama ne ide naruku ni nepisano pravilo da stranka na vlasti gotovo uvek gubi međuizbore, koji se održavaju na sredini predsednikovog mandata.
Prvi afroamerički predsednik najpotrebniji je u sredinama u kojima se predviđa mrtva trka s republikancima, pa je jedna od država gde se najviše angažovao Pensilvanija. Tamo je nedavno održao govor podržavajući demokratskog kandidata Džona Fetermana, koji se za mesto u Senatu bori protiv hirurga i televizijske zvezde Mehmeta Oza. Kao što Obama nastupa za Fetermana, bivši republikanski šef Bele kuće Donald Tramp vodi intenzivnu kampanju za dr Oza. Zbog toga je Pensilvanija izborna jedinica u kojoj će dvojica bivših predsednika posredno odmeriti sadašnji uticaj.
