Državni sekretar u Ministarstvu zdravlja Mirsad Đerlek ocenio je da postojeća organizacija rada u zdravstvu opterećuje sekundarni i tercijarni nivo i naveo da je reorganizacija primarne zdravstvene zaštite prioritet resornog ministarstva.
Đerlek u intervjuu za Blic kaže da Domovi zdravlja u našoj zemlji nisu dovoljno iskorišćeni i da u njima može da se zbrine oko 60, 70 odsto pacijenata.
„Domovi zdravlja će odraditi veliki deo posla kada su u pitanju kadar, specijalističke službe, dijagnostika i lečenje i u onome što zovemo skrining – rano otkrivanje bolesti“, kazao je Đerlek.
Na pitanje kakve promene mogu da se očekuju u zdravstvu, Đerlek ističe da najpre mora da se nastavi kontinuirana politika završetka infrastrukturnih kapitalnih investicija kao što su klinički centri.
Navodi da će Klinički centar u Beogradu za nekoliko meseci biti završen, da radovi u Kliničkom centru Vojvodine idu planiranom dinamikom, te da se u Kragujevcu do kraja godine očekuje da bude raspisan tender za izvođače.
„Nabavili smo i sasvim solidnu količinu izuzetno sofisticirane opreme. Očekujemo da će nas vlada podržati i da ćemo nastaviti sa zapošljavanjem zdravstvenih radnika, kao što je bilo u prethodnim godinama“, kazao je on.
Odgovarajući na pitanje koliko je realno uvođenje norme lekarima, budući da neki lekari obave veliki broj pregleda u jednom danu, a drugi neuporedivo manje, Đerlek kaže da je potrebno odrediti broj pregleda koje lekar treba da izvrši i da će na osnovu toga primati platu.
„Potrebno je znati koliko hirurg treba da uradi lakših, koliko srednje teških, ekspertskih operacija. Njima zakon dozvoljava da rade popodne i privatno, ali prvenstveno mora da se odradi posao u državnoj ustanovi“, kazao je Đerlek.
Shodno tome, Đerlek kaže da će u državnim zdravstvenim institucijama biti promenjen i način finansiranja, pa će dijagnostički srodne grupe (DRG) tačno beležiti ko koliko uradi i na taj način će se bodovati njihov rad.
„Svaka operacija i pregled imaju svoj bod, veličinu, težinu tog pregleda i na kraju će finansijska služba obračunati platu svakom pojedincu. To je jedini način da dođemo do toga da se prvo potrudimo da zaradimo svi mi u državnoj ustanovi platu, a posle podne niko nikome ne brani da radi privatno“, kaže on.
On se osvrnuo na novu praksu zakazivanja pregleda tokom čitavog meseca koja je počela 10. decembra, dodajući da se sada ne mogu očekivati neke drastične promene, ali da prema podacima resornog ministarstva za nekih 10, 12 odsto ima poboljšanja.
„Očekujemo stabilizaciju u martu. Tu će nam pomoći normativi, jer ne može lekar sam da određuje koliko će pregeda da ima, nego će normativ dati stručne službe“, kazao je on.
Na pitanje da li nam zbog pojave malih boginja preti epidemija, Đerlek kaže da su zdravlje i i životi dece na prvom mestu i da je neprihvatljivo da se ponovi scenario iz 2017. godine, kada je zabeleženo 15 smrtnih slučajeva, od kojih nekoliko dece.
Dodaje da se sada reagovalo brzo, te da je urađena revizija cele kartoteke širom Srbije i da su pozvani roditelji da dođu sva deca koja nisu vakcinisana.
„Morali smo da posegnemo i za prekršajnim prijavama. Svaki roditelj mora da odgovara za svoje dete, jer ako država vodi računa o našoj deci, onda i mi imamo neku ličnu odgovornost „, kazao je Đerlek.
