Pored toga što pruža beg od urbane sredine, pešačenje u prirodi je jedan od najzdravijih oblika vežbanja.
Zlatibor i Kopaonik su već godinama atraktivne destinacije, ali svima koji sanjare o aktivnom odmoru, miru i očuvanoj prirodi, predstavljamo deset skrivenih dragulja Srbije idealnih za planinarenje.
Mnogi od ovih mesta se nalaze na manje od dva sata od Beograda, ali određenim planinama bi vredelo posvetiti nekoliko dana.
1. Kosmaj
Unsplash
Prelepa planina u Šumadiji udaljena samo 60 km od Beograda savešena je destinacija za jednodnevni izlet.
Kosmaj je pokriven šumom bukve i hrasta, a najprepoznatljivija atrakcija je impresivan spomenik posvećen palim borcima iz Drugog svetskog rata u blizini vrha planine.
Staza je veoma laka, i dugačka oko 11 kilometara.
2. Borački krš
Wikipedia/Svetisrdj
U blizini Kragujevca i Gružanskog jezera nazali se veoma jedinstven geološki fenomen, Borački krš.
Sama staza je kratka i laka dužine oko 3 km od sela Borač, opasna može biti isključivo šetnja po stenama vrhu.
Krš je inače nastao od stena vulkanskog porekla, koje imaju specifičan oblik stubova.
“Srednjovekovni grad i staro groblje u podnožju planine je posebno interesnantno na ovoj destinaciji. Takođe, u blizini se nalazi lepo zdanje vredno pažnje – Boračka crkva”, ističe sportski planinski vodič Srđan Cicmil za portal Euornews Srbija.
3. Suva planina
Unsplash
Jedna od najlepših planina u Srbiji nalazi se na samom jugoistoku zemlje, na 20 km od Niša.
Do vrha Trema vode dve staze, iz Gornje Studene i Donjeg Dušnika, međutim obe su prilično teške i zahtevaju kondiciju. Ipak, neopsporno je da pogled sa vrha stene oduzima dah.
“Treba da se računa na visinsku razliku od 1.000 metara, a put je veoma stenovit i može biti klizav posle kiše. Teophodno je nositi pravu planinarsku obuću sa dubokim đonom”, ističe Cicmil.
Idealno mesto za smeštaj može biti Niška Banja, koja se nalazi na samo pola sata od planine.
4. Niševačka klisura
“To je jedno od najlepših mesta na kojima sam ikada bio”, kaže Cicmil.
Klisura se nalazi kod sela Niševac u opštini Svrljig.
Sam put je relativno jednostavan, ali pomalo opasan, budući da se jednim delom ide po železničkoj pruzi.
“Meštani kažu da tu veoma rekto prolazi voz i poželjno je od njih tražiti raspored polaza”, objasnio je naš sagovornik.
Klistura je veoma stenovih spomenik prirode sa prelepim biljnim svetom. Tu se nalazi i kupalište Banjica, sa izvorom tople vode gde su nekada uživali imućni Rimljani i Turci.
Za turu je poželjno poneti baterijske lampe jer se prolazi kroz tunele.
U blizini se nalaze i kotovi reke Belice – evorsioni “lonci” koji se nalaze u malom kanjonu.
5. Beli izvorac
Tajanstveni dragulj istočne Srbije, Beli izvorac je zapravo zanimljiv sistem slapova i pećina u podnožju Malog krša.
Valja Prerast, prirodni kameni most pod zaštitom države je spomenik prirode od izuzetnog značaja.
Takvi mostovi se nalaze na nekoliko destinacija u Istočnoj Srbiji, a jedan od njih je kod Belog izvorca – to je veoma retka pojava u čitavoj Evropi.
6. Lazarev kanjon
Drugi najdublji kanjon u Srbiji nalazi se u blizini sela Zlot. Ovde planinari mogu da uživaju u pogledu sa prelepih vidikovaca, kao što je Kovej, pored koga se nalazi etno domaćinsto, idealno za smeštaj ili ručak.
“Nikako ne savetujem prolazak kroz sam kanjon, to je za iskusne planinare. Iz sela Zlot može prevozom da se dođe do Lazarove pećine, i posle peške do vidikovca”
Na ovim stazama ljudi često mogu da sretnu divlje koze.
7. Ovčarsko-kablarska klisura
profimedia
“Mnogima se više sviđa Kablar dok drugima Ovčar, ali pogled sa obe planine je magičan. Naime sa vrha se vide meandri Zapadne Morave”, kaže Cicmil.
I na Kablaru i na Ovčaru ima nekoliko jasno naznačenih staza a gotovo svi kreću iz Ovčar Banje, što je i idealno mesto za noćenje ukoliko neko želi da se zadrži više dana.
“Preko puta brane, sa leve strane nalazi se odličan restoran sa izvanrednom teletinom”, dodaje
Na Kablaru staza 4 i 5 je šumovita i vodi do velikog vidikovca koji gleda ka Zapadnoj Moravi. Visinska razlika je oko 700 metara a dužina staze 15 km.
“Staza je srednje teška, ali je potrebna kondicija”, naglasio je naš sagovornik.
Takođe, na Ovčarsko – Kablarskoj klisuri se nalazi deset manastira te je tako dobila naziv “mala srpska Sveta gora”. Iako se ne zna tačno ko je i kada podigao manastire najverovatnije potiču iz 14. i 15. veka.
Posebnu pažnju zaslužuju manastiri Sretenje, Nikolje, Sv. Trojice i Blagoveštenje.
8. Homoljske planine
Unsplash
“Po mom mišljenju, Homolj ima sve uslove da postane nacionalni park”, ističe Cicmil.
Vrhovi su između 600 i 900 metara, ali stenovititi reljef odaje udisak kao da se osoba nalazi na daleko višoj planini.
Kod česme Četiri lule kreću sve staze – šumska i stenovita. Obe vode do vrhova Malog i Velikog Vulkana, ali vodič savetuje da početnici prolaze kroz šumsku stazu.
“Posle dolaska na vrh može istim putem da se vrati do česme, pored koje se nalazi restoran sa izvanrednom pastrmkom, ili do Banje Ždrelo gde možete da odsedate”, dodaje on.
9. Deliblatska peščara
U principu, šetnja Deliblatskom peščarom ne može da se računa u planinarenje, ali je ova destinacija specifična po prirodi.
Iako se nalazi na jugoistočnom delu Panonske nizije, neobična brdovita teritorija podseća na Šumadiju. Iz Beograda treba manje od dva sata do ovog posebnog rezervata prirode.
“Staza počinje u blizini sela Šušara, gde može da se pronađe idealan smeštaj. Postoji partking na dva kilometra od sela, posle kojeg kreće put za pešaćenje.”
Na vrhu peščare je postavljen spomenik u obliku piramide, koji pe podignut tokom vladavine Austrougarske.
10. Goč
Euronews/Aleksa Boljanović
Planina Goč nalazi se u blizini Vrnjačke Banje, a pristupačna iz pravca Kraljeva preko Kamenice, i od Vrnjačke Bake banje.
Zahvaljujući prostranim šumama, Goč je prava vazdušna banja, idealna za rekreaciju.
Same staze su veoma lake i ne preterano naporne.
“Mi to obično zovemo ‘livadarenje’, kada put nema posebnog uspona”, ističe vodič.
Staze su markirane te predstavljaju pravi raj za sve koji vole šetnje u prirodi.
Preuzeto: euronews.rs
