Mateja Jovanović (10), najmlađi polumaratonac u istoriji ovog sporta, o kome bruji već nekoliko dana javnost sveta atletike, uspeo je da se bez registarcije i startnog broja slučajno nađe u trci među 800 iskusnih maratonaca, mnoge prestigne, pretrći 21 kilometar, usput još praveći pauze od desetak sekundi, da bi uzeo vodu i u slast pojeo bananu.
-Ma, nisam ja to planirao. Zakasnio sam da se prijavim a hteo sam da trčim samo pet kilometara od banje Junaković do centra grada. Tamo nisam video znak da je peti kilometar i nasatavio sam da trčim. Tek odjednom sam se našao na okretnici kod Harčaša gde je bio deseti kilometar. Popio sa malo vode, a na jednom od punktova gde je moja majka kao lekar dežurala prateći maratonce sam pojeo bananu. Ona je bila iznenađena kada me videla na toj kilometraži, ali ja sam joj rekao da želim da trčim dalje do cilja. Društvo mi je pravio neki profesor, ne znam odakle, ali me je hrabrio-kaže dečak Mateja, odličan đak 4/2 razreda, koji trenira karate, rukomet, ide na folklor, uči engleski i nemački.
Majka Vedrana, lekar Hitne pomoći u Domu zdravlja Apatin, je bila šokirana kada je videla sina na toj kilometraži jer je dogovor bio da pretrči samo dečju stazu od 400 metara.-Kada sam ga ugledala na lekarskom punktu na pola puta do cilja, uspela sam samo da ga pregledam a on je rekao da se oseća dobro i da želi da završi trku do kraja-kaže Vedrana, koja je tada bila zabrinuta, a kasnije ponosna na svog sina, baš kao što su bili ponosni svi drugovi i učiteljica iz njegovog razreda.
Maratonac Goran Čegar, organizator trke Dunavski polumaraton ispred Atlestkog sevaza Apatina, navodi kako su svi bili šokirani kada su ugledali Mateju na cilju.-Dečak nije imao startni broj. Prosto nam je “umakao” sa maratoncima. Sigurno mu ne bi dozvolili da trči ceo polumaraton. Na kraju ipak nas je obradovalo da imamo takav talenat, a uz veliki aplauz, je dočekan na cilju. Dobio je posebnu medalju a svi maratonci na svečanosti su ga pozdravili gromoglasnim aplauzom-kaže Čegar.
Porodica malog Mateje je poznata po sportistima. Njegov ujak svake godine biciklom odlazi do Grčke, alpinista je iz hobija, drugi bliski rođaci su bili fudbaleri, a on želi da nastavi porodičnu tradiciju.-Trčanja ima u svakom sportu. Možda se uključim i u Atlestki klub. Moraću više da trčim, a uz Dunav ima lepih staza, -kaže Mateja, koji je postao ponos ne samo svoga razreda i škole, već celog grada. A on ima samo jednu želju da preko medija pozdravi svoju baku deku, druga Mihajla, svoj razred i učiteljicu.
Izvor: Radio Dunav
