Mnogi roditelji se suočavaju sa izazovom zvanim histeričan plač kod dece. Ukoliko dete tokom kupovine počne histerično da plače jer nešto ne možete da dobije , ili plače jer ste ga kaznili i nešto mu zabranili, doktorka VeraDespotović, porodični psihoteraput i socijalni radnik, otkriva da je važno da roditelji ostanu dosledni u postavljanju granice, kao i koje česte greške treba da izbegnu.
“Važno je da roditelji osluškuju svoje dete da ga pitaju šta ono misli, ali da apsolutno zadrže svoj autoritet i da roditelji budu svesni da su oni ti glavni usmerivači detetovog ponašanja.”
Šta da uradite kada dete histeriše jer nije dobilo ono što želi? U emisiji RTS Ordinaciji doktorka Vera Despotović istakla je koju grešku roditelji treba da izbegnu:
“To je veliki rizik i često se dešava, dete kada pokaže to neko prkosno ponašanje roditelji ekstremno raguju ili se uplaše i onda dignu ruke i sklanjaju se. Tu situaciju često možemo da vidimo u prodavnici. Na primer, dete se uhvati za čokoladnu bananicu i roditelj kaže “nemoj to sad, evo kupili smo nešto drugo” i dete počne da plače i onda roditelja bude sramota i onda kaže “dobro ajde, uzmi”. Šta je dete iz te banalne situacije naučilo? Da ako ono ako pokaže to ponašanje, onda će roditelj da ispuni njegovu želju i da je to način na koji će ono da ispuni svoju potrebu. Drugi čest primer je kada roditelji kažu detetu “hajde sada na spavanje, 9 sati je”, a dete počinje da se valja i bacaka po patosu i roditelj ga pusti još malo. I dete tokom vremena nauči da će takav model ponašanja uroditi plodom.”
Još jedna greška kod tretiranja histerije jeste agresija – na taj način se dete uči pogrešnom modelu ponašanja, objašnjava doktorka Vera Despotović:
“Drugi način, ekstremni takođe, je kada roditelj u takvim situacijama udari dete i kaže to ne dolazi u obzir, i na taj nasilan način u stvari osujeti njegovu potrebu. Dete je tada naučilo da je to mehanizam i način koji daje rezultate i velika je verovatnoća da će on to uraditi nad onima nad kojima ima moć – da li će to biti mlađa sestrica ili neko dete vršnjačkoj grupi – ako mu nešto ne odgovara, on će upotrebiti silu i tako će odreagovati.”
Kako onda rešiti situaciju akda dete histeriše, šta mu reći, kako postupati i zašto je važno da ostanemo dosledni pravilima koje smo sami postavili:
“Ono što je važno jeste da roditelj kaže “sada ne možeš da dobiješ tu bananicu zato što smo uzeli već nešto” – da istraje u tome, ali da kaže zbog čega. “Imaš slatkiš, dobićeš kod kuće”; “sada to nismo planirali”; “ja nemam dovoljno novca i sada ne možeš to da uzmeš”. Roditelj ne treba da viče, da vuče dete za kosu, da mu otima stvari, nego da to kaže na jedan smiren i jasan i dosledan način – dete će to prihvatiti. Važno je da se detetu kaže, da se postavi jasna granica i da roditelj ostane dosledan.” – objasnila je doktorka Vera Despotović.
