Naučnici kažu – igra je posao za dete, i to zaista jeste istina. Kroz igru deca uče o svetu, o sebi i drugim ljudima. Ona je važan deo zdravog razvoja jednako koliko i pravilna ishrana, kvalitetan san i čitanje.
Ne postoji dobar ili loš način igre. Nekada se oni igraju u društvu, a nekada sami. Nekada pričaju naglas, a nekad u sebi. Igra može biti prljava, u blatu, pesku, a nekada je potpuno mirna u kući. A za igru nisu potrebne neke naročito skupe igračke. Važnije im je vreme i prostor da istražuju ideje i svoju slobodu. Ma kako da izgleda igra, kroz nju oni uvek uče.
Zašto je igra važna?
1. Ona jača maštu i kreativnost
Tokom igre, mašta igra najvažniju ulogu. Obično igraju igru uloga ili stvaraju neki svoj svet. Traže nove ideje i načine, te tako jačaju svoje samopouzdanje. Oni postavljaju pravila i uče kako da im se prilagode. Sve su to dobre veštine koje će kasnije u životu biti vrlo korisne,
2. Igra podstiče kognitivni razvoj
To, zapravo, znači da je igranje preko potrebno za zdrav razvoj mozga. Kada pustimo dete da se igra u smeru u kom želi, bez naših navođenja i usmeravanja, to utiče na mozak iz mnogo aspekata. Jača se veza nerava sa mozgom. To je ključno za naše razmišljanje. I igra koju mi usmeravamo takođe ima prednosti po dete, jer ono na taj način uči, rešava probleme i skuplja znanje iz svoje okoline.
3. Igra ima emocionalne i bihejvioralne benefite
Kada smo umorni, tražimo aktivnosti koje bi nas umirile. Odlazimo u teretanu, na piće sa prijateljima, šetamo se, sadimo cveće, igramo društvene igre. Sve te aktivnosti su mnogo više od skretanja pažnje. Ovako mi vraćamo igru u svoj život. Kod dece nije drugačije, osim što oni imaju mnogo više vremena da se igraju. Svakodnevna igra smanjuje aknsioznost, stres i nemir. Ona podstiče radost i samopouzdanje.
Deca kroz igru uče kako da se nose sa emocijama, kako da ih razumeju, kako da imaju saosećanja prema drugarima, kako da rešavaju konflikte.
4. Igra podstiče rečitost
Još od rođenja, deca grade svoj jezik kroz igru i interakciju. Bebe i mala deca uče nove reči kada im ih roditelji opisuju. Pesme i muzika uz reči takođe pomažu deci. Kroz igru, deca polako shvataju kako se odvija komunikacija. Vežbaju govor, čak i kada ne govore direktno sa nekim. Igra uloga, pričanje, roditelji koji čitaju knjige, sve to podstiče komunikacijske veštine.
5. Igrom se razvija samostalost
Deca imaju neku vrstu moći nad igrom. Veliki deo dana oni rade ono što im se kaže, kako im se kaže i kada im se kaže. U svetu igre, oni imaju priliku da stvaraju svoja pravila, imaju moć nad njom. Mogu biti vođe, a odrasli mogu biti ti koji slušaju.
Samostalna igra je važna isto koliko i igra u društvu. Ona deci daje mogućnost da jačaju osećaj samostalnost, shvataju da neke stvari mogu sami da urade, uče kako da se pobrinu za nešto. Ovo je vrlo važan deo razvoja, jer će uticati na njihovu budućnost.
Pored toga, kada se igraju samostalno, oni eksperimentišu sa svojim idejama i kreativnošću. Kada im je dosadno, tu mozak dobija izazov da osmisli nešto što će ga zainteresovati.
6. Igra utiče i na fizičko zdravlje
Telo je stvoreno za kretanje i aktivnost. Važno je da podstaknemo dete da kroz igru bude aktivno. Tako ono uči da koristi svoje telo i da jača mozak. To, svakako, utiče mnogo na njihov imunitet i celokupno zdravlje. Bez obzira na interesovanja, sposobnosti i želje, aktivna igra detetu pomaže da:
-izoštri reflekse
-bolje kontroliše svoje pokrete
-pojačava motorne veštine
-jača mišiće
-jača kosti
-poboljšava kardiovaskularnu funkciju
I sve to uz zabavu!
