Deca već u najranijim godinama prolaze kroz razne faze u odrastanju, što podrazumeva da su u nekim fazama, kako to roditelji vole da kažu, “nemogući”. Posao mame i tate je, između ostalog, da neprestano, što svojim primerom, što ukazivanjem na neke stvari, uči dete kako da se ponaša i ispravlja lose stvari u njegovom ponašanju.
Biće situacija kada dete histeriše, baca se po podu, vrišti, svađa se sa vama i slično, kroz to prođu sva deca i svi roditelji u nekom trenutku. Međutim, postoje neka ponašanja koja ne bi trebalo nikada da tolerišete, za dobro svog deteta, ali i vas i ljudi koji vas okružuju.
Ovih 6 vrsta ponašanja nikako ne smete da tolerišete:
Dete uzima stvari koje nisu njegovež
Dete se podsmeva drugima koji su u bilo kom smislu drugačiji
Maltretira druge bez ikakvog razloga
Isključuje druge (iz društva)
Udara, razbija i baca stvari kada je ljuto, pokazuje manjak poštovanja prema roditeljima ili bilo kom autoritetu
Ponašanje koje ima veze sa fizičkim izgledom.
Prvo što treba da imate na umu je da nije dobro da dete zbog nekog ponašanja jednom kaznite, a drugi put ga “pustite”. Budite dosledni u objašnjavanju i/ili kažnjavanju nekog ponašanja da bi dete shvatilo da ono nije dobro ni u jednoj situaciji.
Koje posledice treba da oseti dete ako se ovako ponaša?
Uzimanje stvari koje nisu njegove, koliko god da mu se sviđaju, ne treba da tolerišete jer to ima veze sa poštovanjem, iskrenošću, poštenjem i poverenjem. Ako se desi da mališan uzme nešto što nije njegovo, prvo treba da razgovarate sa njim, a zatim da zahtevate da to što je uzelo vrati. To nije uvek lako, ali je ispravno i dobro je da to tako i objasnite detetu.
Normalno je da mala deca postavljaju roditeljima razna pitanja kada vide neko dete ili odraslu osobu koja se po nečemu razlikuje – na primer, zašto je neko u invalidskim kolicima ili u vezi sa nekom fizičkom karakteristikom koja detetu privuče pažnju – ali važno je da dete nauči da ne upire prstom u druge, da se ne podsmeva u takvim situacijama. Pomoći će da objasnite mališan da smo na kraju krajeva svi jednaki i da treba treba da poštujemo jedni druge i pomažemo jedni drugima, kao i da prihvatimo i cenimo različitosti među nama.
U ovom slučaju, važnije od posledica koje će dete da snosi ako se podsmeva drugom je da mu pomognete da uvidi koliko je loše kada svojim ponašanjem povrede druge ljude i nateraju ih da se osećaju loše, drugačije.
Ukoliko dete maltretira druge bez ikakvog razloga, prvo je važno da shvatite koji je motiv mališana da se tako ponaša. Pokušajte da razgovarate sa detetom i otkrijete šta se desilo, zatražite od njega da napiše poruku izvinjenja i da ga lično preda detetu prema kojem se tako ponašalo. Ukoliko se ponavlja takvo ponašanje, najbolje je da potražite pomoć stručnjaka koji će otkriti motive i dati dalje savete.
Ako svedočite tome da vaše dete nekog mališana izopštava iz društva, ili vam se možda iz škole požale na takvu situaciju, važno je da što pre reagujete i počnete da razvijate saosećanje kod mališana, kao i empatiju i osetljivost. Dobar savet je i da insistirate da sada baš ono da sve od sebe da dete koje je želelo da isključi iz društva pokuša da “ubaci” u društvo.
Pod ponašanjem koje ima veze sa fizičkim izgledom se misli kada, recimo, dete jede otvorenih usta, kašlje ili kija pred drugima bez šake preko usta, stavlja odeću u usta i slično. Ovo ponašanje generalno ne ugrožava druge, ali ga ne treba tolerisati jer što duže dete funkcioniše sa ovakvim navikama, teže ih je iskoreniti. Nije potrebno da dete snosi posledice zbog ovakvog ponašanja, već da pre svega pokušate da utvrdite zašto to radi, koji je uzrok jer se iza toga može kriti i anksioznost, za šta je najbolje potražiti stručnu pomoć. Može se desiti i da dete to radi i nesvesno, pa je zato važno da ga stalno opominjete i upozoravate na potencijalne posledice, kao na primer da će možda druga deca početi da ga izbegavaju zbog takvog ponašanja.
