Akutne respiratorne bolesti (ARI) su grupa zaraznih bolesti koje karakteriše prodiranje patogena kroz respiratorni trakt. Radi se o čestom ponavljanju virusnih infekcija, kada jedna prehlada sledi drugu i ne postoji način da se izađe iz ovog začaranog kruga. Curenje iz nosa, kašalj, upale ušiju, visoka temperatura, kao da ni ne prestaju čim dete kroči u vrtić.
Period adaptacije
Da biste razumeli zašto dete razvija začarani krug prehlade, potrebno je da sagledate problem sa dve strane. Sa jedne, kada beba prvi put dođe u vrtić ili školu, suočava se sa novim bakterijskim i virusnim opterećenjem svog novog okruženja. Nova deca, novi patogeni. Naravno, imuni sistem počinje da se upoznaje sa svim nepoznatim, a period čestih prehlada je zaista uključen u konvencionalni koncept „perioda adaptacije“. Ali do kraja drugog meseca zdravstveno stanje treba da se smiri, imunitet bebe treba da ojača i formira imunološku odbranu. S druge strane, moramo obratiti pažnju na stres.
Ako se adaptacija ne završi i beba nastavi da pati od akutnih respiratornih infekcija, obraćamo pažnju na mentalnu komponentu i proučavamo kako dete doživljava period adaptacije. U ovom trenutku važni su i njegov odnos sa spoljnim svetom (decom, vaspitačima, nastavnicima itd.) i podrška roditelja. Ponekad i mama i tata mogu povećati nivo stresa u porodici, a najčešće je to zbog činjenice da su i sami veoma zabrinuti zbog nove prekretnice u životu bebe.
Majka, koja sa strepnjom čeka svoje dete ispod prozora vrtića i sluša glasove vaspitača i dece, brine pre svega za dete. Ono i dalje pažljivo reaguje na njeno stanje, a ako se majka plaši da pošalje dete u vrtić, naravno, uopšte neće želeti da ide tamo. Za roditelje je važno da se saberu, izbore sa anksioznošću i stvore otpornu, pozitivnu emocionalnu osnovu u porodici, motivišući dete da se uspešno adaptira na novu sredinu.
Ako se to ne desi, u jednom trenutku će uzbuđenje i strepnja mame ili tate pred vrtićem naglo ustupiti mesto besu, ljutnji i potrebi za strogom prinudom „moraš da ideš po svaku cenu i ne budi razmažen“. Zanimljivo je, ali u većini slučajeva zaista nema prelaznog perioda između ove dve granične faze anksioznost, strah se pomeša sa besom, a neprilagođenost deteta je zamenjena gubitkom podrške u porodici.
Bezbedno okruženje
Dakle, formira se ciklus bolesti. To se može desiti i iz drugih razloga – kada se dete teško prilagođava na obdanište. U svim društvenim sukobima opet je izuzetno važna snažna i aktivna podrška roditelja, koji moraju biti spremni da razreše svaki sukob kako bi se obezbedilo bezbedno emocionalno okruženje za dete. U praksi, nažalost, često se susrećemo sa činjenicom da roditelji prihvataju da dete “mora da prođe kroz fazu plakanja u vrtiću.”.
Ako ne obezbedite da se beba oseća bezbedno u jaslicama, pobediće nesvesna reakcija „Bolestan sam – siguran sam kod kuće“. Smanjenje imuniteta, formiranje stanja nedostatka – sve to dovodi do toga da telo deteta postaje podložnije infekciji.
Naravno, očvršćavanje i temperaturni uslovi kod kuće igraju važnu ulogu! Instinkt samoodržanja će diktirati svoja pravila sve dok roditelji ne uvide da uzrok čestih akutnih respiratornih infekcija nisu virusi, već duboki unutrašnji bol izazvani spoljnim svetom.
Zanimljivo je da se u kontekstu prehlada i učestalih akutnih respiratornih infekcija radi upravo o spoljnoj komunikaciji, jer se ključna fizičko-emocionalna veza gradi na nivou „moram da budem bezbedan“ i kuća se posmatra kao sigurno mesto. Naravno, postoje teške situacije kada se i u školi i kod kuće dete suočava sa različitim oblicima emocionalnog, mentalnog ili fizičkog negativnog uticaja, ali i u ovom slučaju je dom ipak bolji.
Česte akutne respiratorne infekcije samo su prvi signal da je telo deteta pod stresom. Jedan od zadataka roditelja je da ga nauči da se nosi sa ovim stresom, počne da upravlja emocijama i svim silama ojača unutrašnju podršku uz održavanje jakog zdravog okruženja u samoj porodici.
