Mnogi roditelji se užasavaju kada vide sa kakvim oduševljenjem njihovo voljeno dete cipelom gnječi mrava ili skakavcu otkine noge. Međutim, stručnjaci kažu: tumačenje takvog ponašanja kada dete ubija insekte kao manifestacije surovosti je suštinski pogrešno.
Dečiji psiholog Marija Aralova ističe da prvo morate razumeti ključne koncepte. Okrutnost je namerno nanošenje štete, a dete od 3-4 godine ni na koji način nije sposobno za to: ono ne razume da povređuje bubu. Ako joj ono prouzrokuje patnju, to je svakako nenamerno. Međutim, to ne znači da detetu treba dozvoliti da stvara bes. Izuzetno je neophodno mu sve objašnjavati, jer će samo uz vašu pomoć dete shvatiti da se to ne može učiniti. Jednako je važno otkriti šta je izazvalo takvu “strast” kod deteta: čista radoznalost ili psihološki problem.
Deca vrlo često pokazuju čisto istraživački interes za insekte. Žele da vide šta se nalazi unutar bube i nastoje da je “rastave” na delove, baš kao automobil ili lutku. I ne treba u ovome tražiti nikakvu zlu nameru. Dete ne “uništava sve živo”, već jednostavno misli da je buba drugačije građena od nas i ne boli. Drugi motiv koji dete može imati je da razume pitanja života i smrti. O ovim pojmovima dete prvi put razmišlja sa 4-5 godina, doduše na svom nivou. Dete ih može razumeti samo na razigran način, a za to mu je potreban jasan primer. I baš se dešava da deca najčešće biraju insekte za ulogu eksperimentalnih subjekata. Kada dete ubije insekte, na primer, udari muvu dlanom, proverava da li može da se oporavi i posle toga leti ili ne.
Dešava se da dete pokaže “surovost” kada se oseća okrutno i ljuto. On može doživeti takva osećanja ako mu roditelji stalno govore o tome. Dete može biti savladano željom da “opravda” reči odraslih.
Skriveni motivi
Ponekad se deca bave tako neprijatnim “hobijem” samo zbog društva, na primer, ako zaista žele da budu kao svi ostali. Inače, takvo ponašanje zbog društva je češće tipično za plašljivu i stidljivudecu, jer se osećaju bespomoćnije. Takvu decu treba naučiti da budu hrabra i samouverena.
Iako se neka deca ponašaju agresivno sa insektima iz sasvim drugih razloga. Na primer, na ovaj način deca mogu da pokažu svoju snagu i moć. Ovu potrebu obično iskusi dete koje ima veoma stroge ili autoritarne roditelje. Osećajući stalni pritisak odraslih, nastoji da se oslobodi besa na pristupačan način. Insekti padaju pod njegovu vruću ruku jer ne mogu da uzvrate. Ispostavlja se da dete nesvesno kopira model ponašanja svojih roditelja i počinje da tlači one koji su slabiji. Primetivši takav odnos, odrasli treba da promene svoj stav prema detetu, postanu strpljiviji, počnu da se interesuju za njegovo mišljenje i daju mu priliku da češće preuzima inicijativu. Međutim, ne radi se uvek o roditeljima. Možda se njegovi vršnjaci loše odnose prema detetu: rugaju mu se, ne prihvataju ga u svojim igrama, maltretiraju ga. Ali i u ovom slučaju dete će doživeti psihičko nasilje i na sličan način se ponašati sa slabijima od njega da bi se afirmisalo.
Ako, uprkos svim upozorenjima i zabranama, dete nastavi da muči insekte, trebalo bi da se obratite psihologu. Možda postoje dublji razlozi za takvu opsesiju i detetu je potrebna pomoć specijaliste.
U svakom slučaju, roditelji treba da se ponašaju na isti način: nema potrebe da dramatizuju situaciju i viču na dete govoreći mu da je okrutno i da je zlo. Dete još uvek neće moći da razume šta je njegova greška. Bolje mu je reći da je buba živa i da takvo ponašanje može da je boli.
