Verovatno vam se kroz glavu vrti gomila pitanja ako ste primetili učestale tikove kod svog deteta: Da li moje dete ima napad? Šta je uzrok? Da li da idemo kod doktora? Hoće li zauvek imati ovaj tik?
Ova pitanja su sasvim normalna. U stvari, pedijatrijski neurolog, Marina Hrizman, i obaveštava da niste sami u svojim brigama. „Tikovi su neverovatno česti, čak jedno od petoro dece ima tik u školskom uzrastu, a većina tikova nestaje sama od sebe za manje od godinu dana, obično čak i kraće“, kaže dr Hrizman.
Dr Hrizman je navela neke od najčešćih pitanja koja roditelji postavljaju u vezi sa tikom svog deteta.
Šta je zapravo tik?
„Tikovi su iznenadni, kratki, stereotipni motorički pokreti ili vokalizacije. Iako su nevoljni, deca će prijaviti ono što se zove predosećajni ‘nagon’ da urade tik i osetiće oslobađanje napetosti kada ga urade,” kaže dr Hrizman.
„Ako je dete sposobno da se koncentriše na pokret, možda će moći da ga potisne u kratkom vremenskom periodu. Mnogi roditelji vide ove pokrete nakon što pokupe svoje dete iz škole“, primećuje dr Hrizman.
Da li su tikovi povezani sa Tureteovim sindromom?
„Većina tikova će nestati sami od sebe – tikovi koji nestanu za manje od godinu dana poznati su kao prolazni tikovi, što znači da su samo privremeni. Kada pacijent ima i vokalne i motoričke tikove duže od godinu dana, to se identifikuje kao Tureteov sindrom“, pominje dr Hrizman.
Šta uzrokuje tik? Postoje li preventivne mere?
„Nažalost, ne postoji način da se spreči tik“, kaže dr Hrizman. „Tikovi obično počinju da se pojavljuju u dobi od 5 do 10 godina, a mi ne razumemo u potpunosti uzrok. Međutim, veruje se da postoje neurohemijske promene u neuronima koji proizvode dopamin i serotonin, utičući na nekoliko delova mozga uključujući talamus, cerebralni korteks i strijatum.
Kako mogu da pomognem svom detetu da se izbori sa svojim tikovima?
„Najbolji način da se rešite tika je da ga ignorišete – češće nego ne, tik više smeta porodicama nego samom detetu“, savetuje dr Hrizman. „Kada skrenete pažnju na tik, to može da pogorša anksioznost deteta, a anksioznost može da pogorša tikove.
Dr Hrizman preporučuje da isprobate vežbe disanja sa detetom kako biste smanjili anksioznost ili stres. Roditelji takođe treba da budu svesni emocionalnog uticaja koji ovo može imati na detetovo samopoštovanje. Važno je osigurati da je dete podržano, posebno kada je u školskom uzrastu. Uverite ih da je sve u redu i da nema potrebe da budu uznemireni.
Kada treba da se konsultujem sa lekarom?
Dr Hrizman savetuje da roditelji uvek treba da iznesu svoje brige pedijatru, koji može dalje da proceni da li je simptom tik ili nešto drugo.
„Tikovi se obično dijagnostikuju na osnovu simptoma koje roditelj ili dete opišu, a pedijatar će generalno moći da identifikuje tik – obično nisu potrebni nikakvi drugi testovi“, pominje dr Hrizman. „Ako dijagnoza nije jasna, tikovi počnu da muče dete, izazivaju bol ili značajne smetnje u učenju, preporučujemo da dete pregleda neurolog. Takođe, ako postoje neki drugi abnormalni pokreti ili nedoumice na neurološkom pregledu, to je takođe razlog za dalje ispitivanje kod neurologa.
Poremećaj pažnje i hiperaktivnosti (ADHD), anksioznost i opsesivno kompulzivni poremećaj (OCD) mogu se javiti kod dece koja imaju tikove, a posebno kod onih koji imaju Tureteov sindrom. „Lekar bi svakako trebalo da bude uključen u tom trenutku, jer je lečenje tih poremećaja jednako važno, ako ne i važnije, nego lečenje samih tikova,“ kaže dr Krizman.
Koje opcije lečenja su dostupne?
U većini slučajeva, lečenje nije neophodno. Postoje efikasne opcije zasnovane na ponašanju i lekovima. „Mi zaista razmatramo lečenje samo ako tik ometa svakodnevne aktivnosti, kao što je izazivanje bola ili teškoće u učenju“, kaže dr Hrizman.
„Postoji terapija koja se zove terapija za poništavanje navika koja uči dete kako da se izbori sa tikovima. Ovo u suštini obučava dete da izvede konkurentski odgovor, koji na kraju može da nadoknadi tik“, dodaje dr Hrizman.
