Cigarete i alkohol su opasni, ali jedna od najrasprostranjenijih zavisnosti jeste ona od šećera. Evo kako da se odviknete loše navike konzumiranja slatkiša i oslobodite telo od toksina
Osim što se povezuje s povećanim rizikom od nastanka dijabetesa, šećer napada i srce, jetru i krvne sudove pa ga stručnjaci nazivaju novim nikotinom. Ishrana bogata šećerom može uticati na rad srca i loše utiče na jetru pa može izazvati oštećenja poput onih koje izaziva alkohol.
Višak kalorija iz hrane pohranjuje se u jetri u obliku masti. Ako se ne ograniči unos šecera, može se razviti stanje poput onog uzrokovanog alkoholom. Toj opasnosti sve više su izložena i deca, pre svega zbog slatkih sokova. Zaslađeni sokovi u proseku sadrže tri do pet kašičica šećera.
Šećer takođe uzrokuje opasno nakupljanje masti na stomaku, koja povećava rizik od nekih vrsta raka, visokog krvnog pritiska i bolesti srca. Baš poput nikotina, šećer izaziva i zavisnost. Zavisnost od šećera održava se unosom skrivenih šećera jer što se više šećera unosi u telo, to ga telo više traži. Zato nije dovoljno iz ishrane izbaciti slatkiše, nego je nužno napraviti detoksikaciju.
Sledite li plan za rešavanje zavisnosti, koji se deli na tri dana detoksikacije i četiri nedelje ishrane za borbu protiv šećera, primetićete kako se osećate bolje, kako vam se podiže nivo energije i kako više ne doživljavate nagle promene raspoloženja. S obzirom na to da šećer „napada“ kolagen i elastin, zaslužne za lepu kožu, izbacite li ga iz ishrane vrlo brzo ćete primetiti kako joj se vraćaju glatkoća i sjaj.
Ukoliko mislite da, ako ne jedete slatkiše, ne unosite šećer, varate se. Tokom godina on je našao svoj put do apsolutno svega – od kriške hleba do dijetalnog jogurta.
Prvi korak u smanjivanju šećera je identifikovanje gde se on tačno nalazi u ishrani. Dokazano je da je samo 30 odsto u obliku namirnica (čokolada, slatkiši, slatka pića), a ostatak „skrivenog“ šećera je u jogurtu sa niskim sadržajem masti, pasulju iz konzerve ili čaši soka od pomorandže. Da bi vam uspeo prvi korak, pratite šta piše na etiketama. Svi proizvodi koji imaju više od 20 gr šećera po obroku smatraju se namirnicama sa visokim procentom šećera.
Ako količina šećera nije navedena, pogledajte pod drugim imenom jer se on može sakriti pod nazivima „sukroza“, „dekstroza“, „maltoza“, „glukoza“, kukuruzni sirup, slad. Ako se bilo kojih od ovih sastojaka pojavljuje među prva tri, proizvod verovatno sadrži previše šećera.
Šta treba jesti
Ako živite u vrtlogu šećera, smanjene količine doprineće padu vaše energije tokom uspostavljanja balansirane ishrane. Možda ćete osetiti i promene raspoloženja – jer neće biti dodatnih naleta serotonina. Zato je potrebno da se pridržavate plana ishrane. Kada započnete dijetu odvikavanja od šećera trebalo bi da izbegavate prerađene ugljene hidrate, kofein, alkohol i veštačke zaslađivače… Ove namirnice zamenite neprerađenim ugljenim hidratima, ribom, piletinom, mlekom i mlečnim proizvodima.
Neprerađeni ugljeni hidrati:
Namirnice koje sadrže skrob mogu da poboljšaju raspoloženje. Ako jedete beli hleb, testeninu od belog brašna ili beli pirinač, možete da izazovete isti porast šećera u krvi kao da jedete šećer. Zato birajte sočivo, pasulj, integralnu testeninu, obične mekinje, slatki krompir, smeđi pirinač, mladi krompir, ražani hleb, ovsene pahuljice i leblebije.
Piletina i mlečni proizvodi:
Proteini iz ovih namirnica stabilizuju nivo šećera u krvi, podižu nivo hemijskih supstanci u mozgu koje popravljaju raspoloženje i povećavaju energiju. U stvari, potvrđeno je da su ljudi energičniji, budniji i puni samopouzdanja u roku od 30 minuta nakon uzimanja 75-125 gr ribe, piletine ili pasulja.
Riba:
Bogata je omega 3 masnim kiselinama koje utiču na stvaranje serotonina i popravljaju raspoloženje. Finski naučnici došli su do zaključka da ljudi koji jedu ribu jednom nedeljno imaju 31 odsto manje sklonosti ka depresiji.
Užine:
Česti i mali obroci pomažu izbacivanju slatkiša i šećera jer se tako održava potreban nivo šecera u krvi. Da biste postigli najbolje rezultate, idealna užina trebalo bi da sadrži višnje, koštunjavo voće, grejpfrut, šljive, kokice, kruške, jabuke, suve kajsije ili jogurt sa malim sadržajem masnoće.
Izvor: Zdrava i fit
