Pre par godina sam izuzetno pažljivo pokušala da ubedim pacijenta da bi skidanjem nekoliko suvišnih kilograma (kroz program fizičke aktivnosti i korekciju ishrane) verovatno odložio započinjanje farmakološke terapije za povišen krvni pritisak i šećer u krvi, na šta mi je odgovorio da se „plaši da će postati koščat“ kao ja.
Iako je želja da me uvredi bila jasna kao i odlučnost da se protivi promeni životnog stila, nije bio ni svestan da je ipak delimično u pravu. Naime, sa gotovo estradnim senzacionalizmom su u to vreme plasirane naučne studije koje su pokazale da iako gojazne osobe imaju daleko veći rizik da obole, nakon što se razvilo oboljenje, oni zapravo bolje preživljavaju od onih koji su normalno uhranjeni. Međutim, mnogi nisu razumeli zašto se ovom statističkom paradoksu („paradoksu gojaznosti“, odn. boljem preživljavanju kod gojaznih), pridaje tolika medijska pažnja. Ne samo da je klinički značaj ovog saznanja bio minimalan već su i posledice pogrešne poruke poslate gojaznim osobama koje su razvile neko od hroničnih oboljenja mogle da budu velike, jer promena životnih navika i kod ovih bolesnika nesumnjivo poboljšava ishod bolesti (preživljavanje).
Sa druge strane, tekstovi o zdravlju iz pojedinih časopisa ne zaostaju za senzacionalizmom ali neretko i netačnim informacijama. Skoro svakodnevno pročitam neku neistinu zbog koje se ozbiljno zapitam o odgovornosti novinara koji pišu/prevode ove tekstove. Medicina je oblast u kojoj postoji jasno vrednovanje naučnih informacija pa se korišćenjem naučnih baza podataka (kao što su Pubmed ili Google Scholar) veoma lako može proveriti da li se sadržaj nekog teksta temelji na naučnim dokazima.
Ukoliko biramo između senzacionalizma i neistine, svakako je najlošija kombinacija prvog i drugog koja se ispreplitala u konceptu čišćenja organizma- detoksikacije. Možda najilustrativniji primer su čuvene detox kupke za noge. Iako je dokazano da sama supstanca koja se koristi za „detoksikaciju“ hemijskim procesom (vremenom) menja boju (a nikakvi „braonkasti otrovi“ nisu napustili naš organizam), one nisu izgubile na popularnosti. Svesni smo da je zagađenost životne sredine sve veća pa i koncept „čišćenja toksina“ iz organizma zvuči kao logično ispunjenje naših želja. Poznato je da telo eliminiše toksične materije prirodnim putevima: preko jetre, gastrointestinalnog trakta i bubrega (u manjoj meri kože i pluća). Mnoge metode detoksikacije zanemaruju i ovu činjenicu, pa danas na tržištu možete da nabavite detoks jastučiće, tablete, čajeve, kreme, šampone, kupke… dok su „bolje upućeni“ i hrabriji iskusili svu neprijatnost i rizike hemijskog i mehaničkog čišćenja debelog creva.
Ni čuvene detoks- dijete još uvek nisu opravdale očekivanja, tj. njihovi rezultati nisu naučno potvrđeni. One su obično restriktivne, neke podrazumevaju samo gladovanje uz unos tečnosti dok se neke baziraju na korišćenju svežeg voća i povrća. Premda se neposredno po započinjanju ovakvog režima možemo osećati bolje, razlog za to je verovatno samo smanjenje unosa masti i šećera iz industrijski prerađene hrane. Ovakva ishrana najčešće nije balansirana, pa dugoročno, pored gladi, može da izazove umor, iscrpljenost i druge neželjene efekte. Eventualni gubitak kilograma najverovatnije će biti kratkoročan a praktično, jedino je izvesno da ćemo izgubiti vreme i novac.
Prema tome, zvanična medicina ne prepoznaje „čišćenje“ organizma metodama detoksikacije i njihova efikasnost nije naučno dokazana. Ove metode ne mogu da budu prečica niti zamena za zdrave životne navike, koje su jedina efikasna „detoksikacija“. Zato, pre nego što kupimo čuvene uloške za detoksikaciju i mršavljenje koji zahtevaju da u njima prošetamo par kilometara svakog dana, prvo probajmo sve to isto, samo bez dotičnih uložaka. Neverovatno ali istinito- zaista će delovati!
Ili, kako nas je još pre više od jednog veka nemački lekar i filozof, Markus Herc, u šali upozorio: pažljivo (kritički) čitajmo tekstove o zdravlju da ne bi „umrli zbog štamparske greške“.
Dr Jelena Suzić
